Ја
| Ја Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1858. године, а први пут штампана 1860.[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Ја
Рођен сам Србин,
Србин сам ја!
За Српство живим,
За Српство, да!
Па нека дође
Да гинем ја,
За Српство Србин
Гинуће, да!
При зори често
Помислим ја:
Али шта?... Нешто
Да зора зна...
У крв би сјала,
Крвава сва,
Знамење ново
Сјајнога днâ...
Глед'о бих жељан
Душмана ја,
Где стрепи, дршће
Од српског стрâ.
А после, опет,
Зажелим ја
Да сам громовник,
Громовник, да!
Тамом бих небо
Обук'о ја,
Стресла би с' земља
Вихором сва;
Душман би плакô,
Плак'о би, да!
Хај, само да сам
Громовник ја!...
Кад поноћ дође,
И заспим ја,
Љубав ме диже
Из милог сна.
»Љубави, даље!«
Велим јој ја,
За љубав срце
Нећу да зна.
Једину љубав
Познајем ја:
Србин, слобода,
Светиња та.
Њојзи се кунем
Верношћу ја:
»Верност до гроба,
До гроба, да!...«
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|