Đurđevdanska žrtva
D’n po d’n dojde Đuđevd’n.
Svaći če jagnje da kolje,
Stojan si jagnje ne imal,
Stojan je čovek siroma.
On če si kolje Prvana, 5
Prvnjoga sina svojega.
Prvanu majka govori:
„Poslušaj, sine Prvane,
Upregni sivi volove
U tija zlatni j’rmove, 10
Pa idi pravo u goru,
U goru mladu, zelenu,
Naberi drva svakakva,
OdsečA raž’nj od jelu,
Pa idi, sinko Prvane, 15
U tija novi dućane,
Da kupiš svilu svakakvu,
Najviše svilu rezimnu,
Na tatu da ju doneseš
Da mi ti ruće zaveže, 20
Da na njeg ne bi posegnul.“
Prvan si majku posluša:
Izvede sivi volove,
U zlatan jer’m upreže,
Otide pravo u goru, 25
U goru mladu, zelenu,
On nabra drva svakakva,
Od jelu raž’nj odseče,
Pa ide dole u dućan
I kupi svilu svakakvu, 30
Najviše svilu rezimnu.
Stojan si sina dočeka,
Obe mu ruće saveza,
Sas nož’k da ga zakolje.
Pogleda gore u nebo, 35
Gospodu da se pomoli.
A ozgor anđel govori:
„Stojane, more, Stojane,
Puštaj si sina Prvana,
Eto ti ov’n pa kolji.” 40
Kada se Stojan obrnu,
Iskoči ov’n iz goru.
Stojan si pušti Prvana
I zakla ovna beloga.
