Ђурђевданска жртва
Д’н по д’н дојде Ђуђевд’н.
Сваћи че јагње да коље,
Стојан си јагње не имал,
Стојан је човек сирома.
Он че си коље Првана, 5
Првњога сина својега.
Првану мајка говори:
„Послушај, сине Прване,
Упрегни сиви волове
У тија златни ј’рмове, 10
Па иди право у гору,
У гору младу, зелену,
Набери дрва свакаква,
ОдсечА раж’њ од јелу,
Па иди, синко Прване, 15
У тија нови дућане,
Да купиш свилу свакакву,
Највише свилу резимну,
На тату да ју донесеш
Да ми ти руће завеже, 20
Да на њег не би посегнул.“
Прван си мајку послуша:
Изведе сиви волове,
У златан јер’м упреже,
Отиде право у гору, 25
У гору младу, зелену,
Он набра дрва свакаква,
Од јелу раж’њ одсече,
Па иде доле у дућан
И купи свилу свакакву, 30
Највише свилу резимну.
Стојан си сина дочека,
Обе му руће савеза,
Сас нож’к да га закоље.
Погледа горе у небо, 35
Господу да се помоли.
А озгор анђел говори:
„Стојане, море, Стојане,
Пуштај си сина Првана,
Ето ти ов’н па кољи.” 40
Када се Стојан обрну,
Искочи ов’н из гору.
Стојан си пушти Првана
И закла овна белога.
