ĐULIĆI UVEOCI XXXIII
| XXXIII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
I opet me k vama vodi
Moja stara, verna misô, —
— Što mirišeš, pesmo moja,
Još te nisam ni napisô.
Mirno kuca srce moje,
Kô u hramu svete zbilje.
— Što mirišeš, pesmo moja,
Kao tamjan bosilje?
„Ne miriše tvoja pesma,
— To je miris rajska cveća,
To j’ blizina dveju duša,
Kojih-no se sinak seća.
Jedno duša tvojeg oca,
— Sušta blagost i dobrota,—
Drugo duša majke tvoje,
Hraniteljke tvog života.
One stoje tu pa glede,
Kako viješ splet maleni
Iz dubine duše svoje
Njinoj svetoj uspomeni.
I ako ti s’ kašto čini
Da se suze tvoje suše,
Ti se seti otkuda je —
To j’ toplota njine duše.
Osetiš li časak, koji
Radnoj težnji polja traži,
Ti se seti ko te krepi,
Ti se seti ko te snaži.
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 303-304 , Matica srpska, Novi Sad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|