Ženidba Senjanin-lvana

* * *


Ženidba Senjanin-lvana

(Iz Premanture)

Bogu hvala i Mariji Divoj
I ovomu danu današnjemu,
Današnjemu i još sutrašnjemu!
Od Kurbića, od Senja Ivana,
Prosi kjerce Dužda mnetačkoga, 5
On je spraša i blago potraša,
Baš na pero dvanajest tovara.
Daje mu je i otac i majka
I sama će gizdava divojka.
To se čudo do daleka čulo. 10
Dočuje ga Dizdar od Udbine,
On pripaša i blago potraša,
Baš na pero petnajest tovara.
Daje mu je i otac i majka,
Samo ne će gizdava divojka: 15
Latini su lakomi na blago!
Kad to vidi gizdava divojka,
Ona uzme armit i kartiju
I odšeća gori na prozore.
Ter napiše listak knjige bile 20
I šalje je od Senja Ivanu:
„Vira moja, od Senja Ivanu,
Pripaša me Dizdar od Udbine,
On pripraša i blago potraša
Baš na pero petnajest tovara; 25
Daje mene i otac i majka,
Ma ja ne ću, gizdava divojka!
Kad je Ivo knjigu razumio,
On zakupi po Senju Senjane,
Sve na izbor, ki je bolji junak, 30
Kojim nije žao poginuti,
Koji nima ni oca ni majke:
Nož i puška i otac i majka,
Britka ćorda ljubi nevinčana.
Sobom uzme Milija sestrića, 35
Ako li mu do potribe bude.
Kad je jutrom zora zabilila,
Ivan se je svaćom uputia.
Dođu svaća u Otrez planinu,
Gleda Ive niz to polje ravno, 40
Ugleda je svaću od Udbine,
Med nijma je Dizdar od Udbine:
Tristo svati, deset barjaktari.
Kad to vidi Miliću sestriću,
I on klekne na crnu zemljicu, 45
I on gleda prot suncu istoku
I svojom se puškom razgovara,
Pušku ljubi ovako govori:
„Puško moja, od dva mila grla„
U tebi mi dva srebrna zrna, 50
Brani mene jutros od Turčina,
Ali sada, ali već nikada!"
Prvi put je Milić ustrilio,
Pedeset je svati pogubio,
I med njimi deset barjaktari; 55
Drugi put je Milić ustrilio,
Sve Udbinske svate pogubio:
Ništa nije živoga ostalo
Nego jeno tursko momče malo,
I ono je u krvlji ostalo. 60
Moli momče Milića sestrića:
„Pusti mene, mladi kaurine.
Hvalit ću te, kud budem hodia!“
Srdito mu Milić odgovara:
„Neću, momče, da me Turci hvale, 65
Hvalit će me desna ruka moja
I u ruki svitla sablja moja!“
Tad je Milić sabljom zamanio,
Turč'nu je glavu posičio.
Svim Delijam pisma na poštenje, 70
Bog nam dao zdravlje i veselje![1]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

  1. Te četiri junačke pjesme iz Promanture dao je zapisati i poslati nam neki Martin Pavić, sliepac promonturski. Da bi se koja dobra duša sjetila, pak da nesretnomu mladiću napojnicu pošalje za ove liepe pjesme! Uredn.

Извор

Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 63-65.

Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 31-32.