Ženidba Senjanin-lvana
(Iz Premanture)
Bogu hvala i Mariji Divoj
I ovomu danu današnjemu,
Današnjemu i još sutrašnjemu!
Od Kurbića, od Senja Ivana,
Prosi kjerce Dužda mnetačkoga, 5
On je spraša i blago potraša,
Baš na pero dvanajest tovara.
Daje mu je i otac i majka
I sama će gizdava divojka.
To se čudo do daleka čulo. 10
Dočuje ga Dizdar od Udbine,
On pripaša i blago potraša,
Baš na pero petnajest tovara.
Daje mu je i otac i majka,
Samo ne će gizdava divojka: 15
Latini su lakomi na blago!
Kad to vidi gizdava divojka,
Ona uzme armit i kartiju
I odšeća gori na prozore.
Ter napiše listak knjige bile 20
I šalje je od Senja Ivanu:
„Vira moja, od Senja Ivanu,
Pripaša me Dizdar od Udbine,
On pripraša i blago potraša
Baš na pero petnajest tovara; 25
Daje mene i otac i majka,
Ma ja ne ću, gizdava divojka!
Kad je Ivo knjigu razumio,
On zakupi po Senju Senjane,
Sve na izbor, ki je bolji junak, 30
Kojim nije žao poginuti,
Koji nima ni oca ni majke:
Nož i puška i otac i majka,
Britka ćorda ljubi nevinčana.
Sobom uzme Milija sestrića, 35
Ako li mu do potribe bude.
Kad je jutrom zora zabilila,
Ivan se je svaćom uputia.
Dođu svaća u Otrez planinu,
Gleda Ive niz to polje ravno, 40
Ugleda je svaću od Udbine,
Med nijma je Dizdar od Udbine:
Tristo svati, deset barjaktari.
Kad to vidi Miliću sestriću,
I on klekne na crnu zemljicu, 45
I on gleda prot suncu istoku
I svojom se puškom razgovara,
Pušku ljubi ovako govori:
„Puško moja, od dva mila grla„
U tebi mi dva srebrna zrna, 50
Brani mene jutros od Turčina,
Ali sada, ali već nikada!"
Prvi put je Milić ustrilio,
Pedeset je svati pogubio,
I med njimi deset barjaktari; 55
Drugi put je Milić ustrilio,
Sve Udbinske svate pogubio:
Ništa nije živoga ostalo
Nego jeno tursko momče malo,
I ono je u krvlji ostalo. 60
Moli momče Milića sestrića:
„Pusti mene, mladi kaurine.
Hvalit ću te, kud budem hodia!“
Srdito mu Milić odgovara:
„Neću, momče, da me Turci hvale, 65
Hvalit će me desna ruka moja
I u ruki svitla sablja moja!“
Tad je Milić sabljom zamanio,
Turč'nu je glavu posičio.
Svim Delijam pisma na poštenje, 70
Bog nam dao zdravlje i veselje![1]
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
