Женидба Сењанин-лвана

* * *


Женидба Сењанин-лвана

(Из Премантуре)

Богу хвала и Марији Дивој
I овому дану данашњему,
Данашњему и још сутрашњему!
Од Курбића, од Сења Ивана,
Проси кјерце Дужда мнетачкога, 5
Он је спраша и благо потраша,
Баш на перо дванајест товара.
Даје му је и отац и мајка
I сама ће гиздава дивојка.
То се чудо до далека чуло. 10
Дочује га Диздар од Удбине,
Он припаша и благо потраша,
Баш на перо петнајест товара.
Даје му је и отац и мајка,
Само не ће гиздава дивојка: 15
Латини су лакоми на благо!
Кад то види гиздава дивојка,
Она узме армит и картију
I одшећа гори на прозоре.
Тер напише листак књиге биле 20
I шаље је од Сења Ивану:
„Вира моја, од Сења Ивану,
Припаша ме Диздар од Удбине,
Он припраша и благо потраша
Баш на перо петнајест товара; 25
Даје мене и отац и мајка,
Ма ја не ћу, гиздава дивојка!
Кад је Иво књигу разумио,
Он закупи по Сењу Сењане,
Све на избор, ки је бољи јунак, 30
Којим није жао погинути,
Који нима ни оца ни мајке:
Нож и пушка и отац и мајка,
Бритка ћорда љуби невинчана.
Собом узме Милија сестрића, 35
Ако ли му до потрибе буде.
Кад је јутром зора забилила,
Иван се је сваћом упутиа.
Дођу сваћа у Отрез планину,
Гледа Иве низ то поље равно, 40
Угледа је сваћу од Удбине,
Мед нијма је Диздар од Удбине:
Тристо свати, десет барјактари.
Кад то види Милићу сестрићу,
I он клекне на црну земљицу, 45
I он гледа прот сунцу истоку
I својом се пушком разговара,
Пушку љуби овако говори:
„Пушко моја, од два мила грла„
У теби ми два сребрна зрна, 50
Брани мене јутрос од Турчина,
Али сада, али већ никада!"
Први пут је Милић устрилио,
Педесет је свати погубио,
I мед њими десет барјактари; 55
Други пут је Милић устрилио,
Све Удбинске свате погубио:
Ништа није живога остало
Него јено турско момче мало,
I оно је у крвљи остало. 60
Моли момче Милића сестрића:
„Пусти мене, млади каурине.
Хвалит ћу те, куд будем ходиа!“
Срдито му Милић одговара:
„Нећу, момче, да ме Турци хвале, 65
Хвалит ће ме десна рука моја
I у руки свитла сабља моја!“
Тад је Милић сабљом заманио,
Турч'ну је главу посичио.
Свим Делијам писма на поштење, 70
Бог нам дао здравље и весеље![1]

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

  1. Те четири јуначке пјесме из Промантуре дао је записати и послати нам неки Мартин Павић, слиепац промонтурски. Да би се која добра душа сјетила, пак да несретному младићу напојницу пошаље за ове лиепе пјесме! Уредн.

Извор

Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 63-65.

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 31-32.