| 149. pesma Pjesni razlike
|
Čuh njekijeh ja reći, još človik na svit saj
* * *
Čuh njekijeh ja reći, još človik na svit saj
u tuzi živeći da pati plač i vaj.
Dobro jes živiti, istom da k starosti
bude on priniti dni od sve mladosti.
A ovo ja velju sad, človiku da bolje
jes umrit prî, neg jad kuša zle nevolje,
blaženstvo najveće kad je š njim na sviti,
sva dobra kad sreće budu se skupiti;
er bolje kratak put bez truda imati,
nego dug, a zled čut, da t' srce sve rati.
Toj dobro viđu ja videći, da meni
ljuven jad dodija u muci pakljeni,
ne kteći milosti da meni vik stvori,
neka u zloj žalosti trudno me cvil mori.
Bolje moj mladosti jur biše umriti,
kad u nje milosti življaše na sviti;
ar ne bih nevolje, vaj, patil zlo dilo,
ka srce me kolje toliko nemilo,
da život zvat se moj drugo sad ne prima,
neg živi nepokoj, ki svrhe ne ima.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
