| 149. песма Пјесни разлике
|
Чух њекијех ја рећи, још чловик на свит сај
* * *
Чух њекијех ја рећи, још чловик на свит сај
у тузи живећи да пати плач и вај.
Добро јес живити, истом да к старости
буде он принити дни од све младости.
А ово ја вељу сад, чловику да боље
јес умрит прî, нег јад куша зле невоље,
блаженство највеће кад је ш њим на свити,
сва добра кад среће буду се скупити;
ер боље кратак пут без труда имати,
него дуг, а злед чут, да т' срце све рати.
Тој добро виђу ја видећи, да мени
љувен јад додија у муци пакљени,
не ктећи милости да мени вик створи,
нека у злој жалости трудно ме цвил мори.
Боље мој младости јур бише умрити,
кад у ње милости живљаше на свити;
ар не бих невоље, вај, патил зло дило,
ка срце ме коље толико немило,
да живот зват се мој друго сад не прима,
нег живи непокој, ки сврхе не има.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
