Ој тамни, прилуди, завидни злече мој,
кога вик ниједна вил неће узет за двор свој,
неслани злотворе пун сваке лудости,
кому моз ненавис све пије из кости,
веоми ти жестоке све пријаш бољезни5
чув, ки год љувени гди спјева ме пјесни.
Приличан ти јеси у свему к звири оној,
ка видећ синове притиле толикој,
кљује јих доколе мледне их учини,
да је тај створ проклет вик, ки свој род не сцини.10
Смети зла, притамна, узета памети,
ухати Мидо зли, Дзоиле проклети,
ни ли ти задоста чим памет тва бјесни,
да зубим оштрима све гризеш ме пјесни?
Ну још хоћ нигда вјеш а луд вик казати15
путе ми, као ћу моћ ме складе писати.
Гди муха мед пчелу може учит збирати,
али вран гракаје славица спјевати?
Тко хоће туђу ствар, ку памет подаје,
разложно хулити, прије тога триба је,20
да је с људи много опћил, писама веле чтио
и свита дил велик обходећ видио.
Ој тамни, прилуди, завидни злече мој,
кога вик ниједна вил неће узет за двор свој,
за моћ се насмијат ријечи ком шпотноме25
спјеваје поћу сад руг творит тобоме.
О роде изродни, о људи свијех хало,
бивши вјеш толикој реци ми сад мало:
ке звири и дубја тријеса се не боје,
и у кој земљи крис не кријешти ни поје?30
ка птица ни птица, која ли живе вик,
и ки лијес ни дрво, ки чловјек није чловик?
и која јур оно птицами меу свима
за свој плод дојити при прсех млико има?
Смети зла, притамна, узета памети,35
ухати Мидо зли, Дзоиле проклети.
Кладенац ки оној јес воде студене,
ки људи оздравља болести љувене?
од ке ли пак друге битје је и слава,
да женам неплодним жудни род подава?40
ки ками јес оној такога створен'ја,
да к себи потеже сва ина камен'ја?
ко бил'је јес оној, ко свитли у ноћи
и људи оздравља зла духа немоћи?
ка ли је трава тој, ку жаба све ије,45
за моћ се убранит у трави од змије?
Ој тамни, прилуди, завидни злече мој,
кога вик ниједна вил неће узет за двор свој,
ко бил'је једе тај змија, ку хтих рити,
за стару кожу врћ а нову створити?50
ко перо, ка кожа сва перја и коже
уза ње стављене изгристи све може?
ко бил'је без жил'ја све расте сред горе,
и ки лан у огњу згорити не море?
ки ками ни ками, ка ли се звир оној55
не рађа с језиком потребним толикој?
ка ли оца и матер стару тач почита,
да их вик устим свим залага и пита?
Смети зла, притамна, узета памети,
ухати Мидо зли, Дзоиле проклети,60
ка се оно храни звир у огњу, који моћ
има ту, да може свим стварем врха доћ?
ку рибу малу ону у мору говоре,
на једру вељу плав утажит да море?
ка ли се дружећ звир набређа устима,65
и мило све чедо пак роди ушима?
које ли изнутра прогризу трбух свој
матери, за моћ се родити пак такој?
ке ли се без својих родитељ рађају,
које ли очију ни главе не имају?70
Ој тамни, прилуди, завидни злече мој,
кога вик ниједна вил неће узет за двор свој,
ка ли је звир з два срца, коју ли говори
љуцки ум, да нарав без жучи сатвори?
и којих зенице од очи веле се,75
да поред с мјесецом мијенећи множе се?
за што лав, прид киме свака се звир плаши,
кокота и огња боји се и страши?
за што ли ками тај, ким добар плави свој
пут чине, све к себи потеже гвоздје тој?80
за што гре узгори плам огња, ки пече?
за што ли вода пак низдоли све тече?
Смети зла, притамна, узета памети,
ухати Мидо зли, Дзоиле проклети,
Дзоиле псе, ако кос туј не мож прождријети,85
узми ову тер ждери, ку ћу т' сад принијети:
која ствар вик не ји ни јести јес мила,
а вазда ље пије и пит би хотила?
која ли пак она на свиту прави се,
да што се већ вади, да већма множи се?90
ка ли оно јес, без ке живот се умара,
ка чини топлину и хлад драг сатвара?
ке ли оно виде се, крећу се и творе
смих, а вик ниједна њих говорит не море?
Ој тамни, прилуди, завидни злече мој,95
ки га вик ниједна вил неће узет за двор свој,
ка сатвар јес оно, ка тому, ко ју чини,
потребна и драга у ничем, вјеруј, ни,
а тко ју чин'т' чини, вазет ју за себе
не би узел, ни имати од ње вик потребе?100
ку мртав како и жив ствар може стварати,
видит ју свак море а нитко тицати?
која је пак оно, за труде парјати
коју би свак узел највеће имати?
ка ли је ствар оно, сред љета и зиме105
у женских ка руках промиња све име?
Смети зла, притамна, завидни злече мој,
ухати Мидо зли, Дзоиле проклет мој,
која ствар не вели ни једну ствар на свити,
ако ти од прî њој не будеш што рити?110
која ли јес оној, ку, кад ју имати
тко буде, вазел би ш њоме се растати,
а тко ју не има, за зла се избавит,
велми би бил весел моћ је се добавит?
која ли јес овој, ку, када имати115
ти будеш, вазда ју ставиш се искати?
ка ли се може рит на свиту меу свима
да обдан и обноћ покоја не има?
О тамни, прилуди, завидни злече мој,
кога вик ниједна вил неће узет за двор свој,120
која ли за тиме још тођер вели се,
да што већ полипса да већма види се?
ка ли оно, свим боље од тизих, ке лизу,
издалек види се, него ли на близу?
Тко је тај, ки пријети не у сни нег јави,125
а нигда ниједну рич не вели ни прави?
и ки дуб је таке нарави и битја,
да свој плод и воће прије створи нег цвитја?
и ка се ствар оно на свиту све пази,
у води ка стојећ вику се не кваси?130
Смети зла, притамна, узета памети,
ухати Мидо зли, Дзоиле проклети,
скупи, зли тамниче, гнусниче нездрави,
ком птица чеврљна гњиздо сви у глави,
с четверим очима ка се звир находи,135
без нога да добро по земљи свуд ходи,
који рози падају, коју ли сред горе
видити одиру, да умрит не море?
ка ли се рит може врху свих од свита,
жудниме блаженством да је благо честита?140
која ствар говорит да не ви вели се
а вазда свакому разумит чини се?
О тамни, прилуди, завидни, злече мој,
кога вик ниједна вил неће узет за двор свој,
колико смрти су далече сви они,145
с плавима које вал по мору прогони?
ко је тај, који би изван свих на свити
узео на дрву видит те висити?
рец' ми ти, ки с' ошље памети свим праве,
зач осли сви реву у бријеме од траве?150
за што пас кос глође и о њу зуб крши?
за што ли коњ пјене на устех све држи?
од неба до земље колико вели се,
и када очима најбоље види се?
Смети зла, притамна, узета памети,155
ухати Мидо зли, Дзоиле проклети,
ка боде најбоље при плоту зла драча?
ка је ствар најтврђа, која ли најјача?
Ако то, што т' ја рих, узбудеш ти знати,
у истину мозак ћеш немао имати,160
то ли вјеш не будеш, инако т' ни мнити,
од мене ћ старих Грк покору примити,
тер име, ко т' скрих сад - оћ ту злед не хтећи -
свакому хоћу га очитит и рећи,
нека те свак прстом укаже и рече:165
ово ки за злу ћуд срамоту злу стече,
ој тамни, прилуди, завидни злече мој,
кога вик ниједна вил неће узет за двор свој.
