Свакому на сај свијет нî боље умријети

Свакому на сај свијет нî боље умријети
Писац: Непознати аутор
804. песма првог дела Рањинина зборника.



* * *


Свакому на сај свијет нî боље умријети
   нег кад је како цвијет у младос позрјети,
   зашто је пожаљен од сваке нарави,
   све сасвијем избављен нехарне љубави.
Све туге остави и горке жалости, 5
   а узме пут прави од вјечне радости,
   и мене да ктијеше тамна смрт уморит,
   мука т' ми не бијеше нег покој становит.
Тер не бих ови труд боравио с тужицом,
   ни чемер свакчас худ споменуо с тужицом, 10
   који[м] ме порази без ниједне милости,
   још младос сву спражи горкоме жалости.
Још за два узрока вазел бих умријети,
   да не знам прије рока у живот позрјети:
   јер виђу горки јад мене свуда тјера, 15
   кростој бих био рад ван бити чемера.
Цјећ тога узрока вазео бих имат смрт,
   да приђе жестока, ка би ме могла стрт;
   ну знам да смрт моја не би свијем пријала:
   тко би био како ја, тогај би скончала. 20
Зач не би могал труд ни жалос трпити,
   ни горки чемер худ од себе пустити;
   ни би знал наћи лијек, ни друзијем болос ријет,
   већ мислио вас свој вијек како ће прије умријет.
Цјећ тогај узрока не бих тил видјет смрт, 25
   зашто би жестока и мнозијех могла стрт.

                   Доста.