Сунчаница/АТ ТРЕЋИ

Сунчаница
Писац: Шишко Гундулић
АТ ТРЕЋИ


АТ ТРЕЋИ

ШЕНА ПРВА

Хадум и дворкињице с цвијећем у руци


* * *


Хадум:
О љепотом свуд хваљене 1265
   дјевојчице моје миле,
   покли сада јесте мене
   вашијем суцем учиниле,
 
цвјетице ми свака укажи,
   кијем се дичи и поноси, 1270
   нека видим ка најдражи
   и најљепши вјенчац носи.

Дворкињица прва:
Придајте се ме дружице,
   ја сам веће од вас знала,
   и зато сам од ружице 1275
   лијепи вјенчац ови убрала.

Дворкињица друга:
Љепши је чемин од ружица,
   од кога сам вјенчац свила,
   њим се лијепа Сунчаница 1280
   веће крати уресила.

Дворкињица 3:
Наранчев је цвијет весели,
   о дружице ме љубјене,
   љепши нег ли чемин бијели
   и ружице све румене.

Њега желе све младице 1285
   за лијеп пењао учинити,
   којијем ресе свијетло лице,
   када на пир хоће отити.

Дворкињица 4:
Кроз лијепости свуд се своје
   сад љубдрази сповиједају, 1290
   јере лијепе све госпоје
   њим брандосу корунају.

Дворкињица 5:
Ниједна се од вас сад не слави,
   краљица је руса од цвијетја,
   дика и урес, лијепос прави 1295
   веселога од прољетја.

Дворкињица 6:
Нијесу ријечи ваше истине,
   најљепше су сад модрице.
   од кијех се лијепе чине
   звијезде, звијери и тичице. 1300

Хадум:
Ако ћете да осудим,
   лијепе дикле, управ вами,
   плату хоћу мојијем трудим:
   по један целов свака дај ми.

Дворкињица прва:
Не бих ја те целивала 1305
   ни гледала твоју слику,
   с мојијем другам да бих знала
   не брат веће цвијетја вику!

Дворкињица друга:
Засве уресим лијепијем тако
   тве си лице наресио, 1310
   не мање си ти свакако
   страшив, прем грд и немио!

Дворкињица 3:
I мого си вик уфати,
   да би грдо твоје лице
   могли од страха целивати 1315
   лијепе овако дјевојчице!

Дворкињица 4:
Неприличне нут грдоће
   и немиле прем на свити,
   нут образа, који хоће
   од нас младијех љубјен бити! 1320

Дворкињица 5:
Немилосна нути лица,
   нути стаса и образа,
   од нас младијех дјевојчица
   лубовник се ки указа!

Дворкињица 6:
Ти грдоћу сличну теби 1325
   нађи, луби, гледај и пази,
   не нас, кијех свуд под неби
   љепота се славна гласи!

Хадум:
Нијесте лијепе нег мрзеће,
   немилосне, худе и прике, 1330
   зато у дворе хоте веће
   уред за мном свеколике!


ШЕНА ДРУГА

Краљица, Јанко и бојник доходи


* * *


Краљица:
Да ли, вриједни Градиславе,
   за тве службе неизречене
   не ћеш цјећ тве веће славе 1335
   примит ниједан дар од мене?

Ти, краљевства мога обрана,
   ктје му ћерцу слободити,
   с чега ти ћу ја држана
   докле будем жива бити. 1340

Јанко:
О краљице поносита,
   о госпође славна моја,
   у којој се страни од свита
   не сповиједа слава твоја!
 
Ја сам држан твоје круне 1345
   слуга верни бит увике,
   и настојат да се испуне
   твоје жеље свеколике.

Ну при мојој овој срећи,
   што бих мого већ уфати, 1350
   него садар ја највећи
   твој се слуга и роб звати.

Краљица:
Савише си прем открио
   благодарнос, младче, твоју,
   и заисто засрамио 1355
   с тега дјела круну моју.

Ја за слугу не ћу мога
   славна толи свуд бојника,
   него врх свијех за драгога
   пријатеја и свјетника. 1360

Пачек хоћу милос твоја
   да одсада унаприједа
   и сред мира и сред боја
   мојом круном заповиједа.

Ах да могу порећ худе 1365
   клетве, ке сам учинила,
   тад бих управ твоје труде,
   ко достојиш, заплатила.

Кунем ти се вишнијем богом,
   да би ти сам Сунчаницу 1370
   с пожудоме мојом многом
   стеко за тву вјереницу.

Засве јере племство твоје
   није се могло јоште знати,
   тве храбренство достојно је 1375
   свега свијета круну имати.

Јанко:
Највећијема мојијем трудим
   љубав тва је дар највећи.
   Прве части веће жудим
   достојати нег ли стећи. 1380

Само на час му велику
   моја узвиси крипос мене,
   ја не уфам друго вику,
   ја од госпоства неимам сцијене.

Краљица:
Покли така тва је жеља, 1385
   и час моју тако љубиш,
   зашто мога непријатеља
   мрзећега не погубиш?

Хоћу, верни мој, свакако
   да погине Јанко клети, 1390
   тијем његово смјенство опако
   ти педепши, ти ме освети.

Главу од нега тко донесе,
   уздарје ће лијепо имати,
   кћерце лијепе ме ће уресе 1395
   с славном круном уживати.

Јанко:
Устав срџе несмијене,
   не сметај се цјећа тога,
   нитко лашње не би од мене
   придобити њега мога. 1400

Али витез прихрабрени,
   тако ме је свеђ љубио,
   да за учинит службу мени,
   живот не би заштедио.

Тијем, госпође славна моја, 1405
   кривине су ме без реда,
   да послужим милос твоја
   што ми сада заповиједа.

Ну за испунит твоју жеју
   и заслужит тву доброту, 1410
   невјеран ћу бит пријатељу
   и истому мом животу.

Јанка Угрина храбренога
   жива ти ћу ухитити,
   нека будеш срца твога 1415
   гњев немили уставити.

Краљица:
Није невјерство и издање,
   тко педепше дјела опака,
   пачек то је дуговање
   од крипоснијех свијех јунака. 1420

Бојник:
Поклисари, о госпође,
   Угарски су дошли сада,
   чим заповијед тва им дође,
   прид вратијема стоје од града.

Краљица:
Пођи, нека дођу уреда, 1425
   у дворих ћу ја чекати.

Бојник:
Ко тва круна заповиједа,
   тако ће се дјеловати.


ШЕНА ТРЕЋА

Владимир сам


* * *


О ма Зорко, душо мила,
   драг узроче ме љубави, 1430
   која ме си изранила,
   ка ме свеза и затрави.

Засве уреса, браче, твога
   сада овди ја не видим,
   ти си живот срца мога, 1435
   ти си сама, ку ја слидим.

Ко без тебе ја ћу моћи
   живјет, жељо уздисана,
   ако сунце мојијех очи
   ти си и зора мога дама. 1440

Ди год будем ја под неби,
   бит ће са мном мркле тмине.
   Покли ми је стати тријеби
   без липости тве једине.

Ах да видиш које смеће 1445
   узрокујеш ми, душо мила.
   Заисто би ме несреће
   и ти иста пожалила.
 
Пођте, верни моји уздаси,
   у љубјене ме госпоје, 1450
   тер јој један вас догласи
   ове горке непокоје.

Али, вајмех, што говорим,
   о госпође лијепа, прости,
   ја сам рођен да свеђ горим, 1455
   не да уживам тве липости.
 
Ја достојан нијесам вику
   твој се слуга и роб звати,
   а него ли твоју дику
   ни тву липос уживати. 1460

Ја, роб један вјековити
   ки не имам сунца дио
   и не познам још на свити
   ни ко ме је породио.
 
Хоћу и могу промислити, 1465
   да краљевска дјевојчица
   подложи се мени бити
   обљубјена вјереница?

Дјевојчица, с ке љубави
   сто краљева славнијех вене, 1470
   да њих пусти и остави,
   а ње роба узме мене?
 
С кијем разлогом, с кијем начином,
   прем су смионе ме пожуде,
   и заисто с мом кривином 1475
   мисли таште, веома луде.

Пусти веће, заборави
   твоју Зорку, Владимире,
   нијес достојан ње љубави,
   нијес достојан од ње вире. 1480

Промисли се сам у себи,
   ишти другу вјереницу.
   Не њу, него сличну теби
   којугоди робињицу.


ШЕНА ЧЕТВРТА

Араб сам


* * *


 
Ах, несвијесни Страшимире, 1485
   на које те јес довела
   сада смеће и немире
   твоја памет прем незрела.

Да ли ти се хоћ проћ неби
   и звијездами противити, 1490
   да ли имаш ти сам себи
   од твоје смрти узрок бити?

Зашто, зашто ријечи моје
   и уздани мој свјет прави
   плахо одвеће смјенство твоје 1495
   не уздржи и не устави?

Да ли заман вриједно и бојно
   ја сам тебе одхранио
   и оружјем прем достојно
   владати те научио? 1500
 
Још у доба тва незрела,
   љубећи те већ нег себе,
   на висока славна дјела
   и на крипос учих тебе.

Смиона те и без страха, 1505
   још дјетеце будућ мало,
   учих коњим тијека плаха
   устезати тврдо звало.

Проз густине од дубрава
   и планинскијех прико хриди 1510
   од медвједа и од лава
   ложнице искат, ступе слидит.

А садара у несцијени
   мрзиш чути име моје.
   Час оваку чиниш мени? 1515
   ово труди моји достоје?

У кому ће непокоју
   Персеа се указати,
   кад немилу буде твоју
   невјеру ову узазнати. 1520

Поћ ћу одовле ја уреда
   у ку спилу понориту,
   велика ми љубав не да
   смрт тву гледат прем очиту.


ШЕНА ПЕТА

Исти и Персеа


* * *


 
Араб:
Ну ка ово пазим чуда, 1525
   не видим ли исто лице
   ме госпође славне свуда,
   Персе лијепе заточнице?

Заисто срећа блага и мила
   довела те на ове краје, 1530
   нека од славнијех твојијех дила
   по свем свијету слава остаје.

Персеа:
О Арабе верни и знани,
   ко би реко мени икада
   у иностраној овој страни, 1535
   да те наћи имам сада.

Ах да с тобом с кегод среће
   још Страшимир буде мили,
   блажени би моји одвеће
   свиколици труди били. 1540

Араб:
За добро имај, ма госпоје,
   истину ти тајат не ћу,
   засве познам, ријечи моје
   да ће узмножит твоју смећу.

Овди славна заточнице 1545
   находи се твој љубјени,
   али друге дјевојчице
   рајску липос љуби и сцијени.

I ако истину желиш чути
   од љубави тве издане, 1550
   заједно са мном сад се упути.
   Уклонмо се овди с стране.

Персеа:
Ходмо гди хоћ, ти ме води,
   ну ја вику не вјерујем,
   што од тебе сада оди, 1555
   о Арабе верни, чујем.


ШЕНА ШЕСТА

Јанко и Сунчаница


* * *


Сунчаница:
Не страши се, нег слободно
   ктјеј ми открит сада њега,
   јер је мени веома угодно
   знат витеза славна тега. 1560

Јанко:
Још се страшим, ма госпоје,
   хоће ли ти драго бити.

Сунчаница:
Деснице ти ево моје,
   да ме не ћеш увриједити.

Јанко:
Ако увриједим, а ти прости. 1565
   Јанко је витез племенити,
   твога уреса, тве липости
   слуга и роб вјековити.

Мене к теби сад посила
   за својега поклисара, 1570
   једа би се већ смилила
   прије него га болес схара.
 
Господичић ниједан већи
   није од њега сад на свити,
   који достојан био би стећи 1575
   драги урес твој честити.

Сунчаница:
Тер то да узмем вјереника,
   и да срце ме обљуби,
   худа и прика издавника,
   мога браца ки погуби? 1580
 
А да тебе, браче, оставим,
   ки си душа душе моје,
   и нехарна заборавим
   свеколике службе твоје?

Јанко:
Не би мене оставила, 1585
   слатка жељо срца мога,
   вику кад би обљубила
   Јанка Угрина храбренога.

Тад би паче лијепош твоја
   без никакве сумње и смеће, 1590
   ко ја жудим, права моја
   вјереница била веће.

Сунчаница:
Ко бих могла твоја бити,
   да извршим тву пожуду,
   или са мном хоћ хинити, 1595
   или ме веома држиш луду.

Јанко:
Мене истога Јанка сцијени,
   Градислава њега у свему,
   и ону љубав, коју мени
   носиш, носи сада њему. 1600

Сунчаница:
Вољела бих веле веће
   под земљу се закопати,
   нег, што вику бити не ће,
   његова се љуби звати.
 
Паче, ако ме милос твоја, 1605
   како каже, гледа и љуби,
   пођ ме освети тер сред боја
   њега сатри и погуби.
 
Јанко:
Али њега кад погубим,
   погубит ћу мене истога, 1610
   толико га веома љубим
   и сред срца држим мога.

Сунчаница:
Тер то у већој држиш сцијени
   ти ме тако непријатеље,
   нег ли учинит службу мени, 1615
   нег ли извршит моје жеље?

Јанко:
Да извршим жеље твоје,
   и ко је Јанко, кад би знала,
   заисто би се, ма госпоје,
   и ти иста пак кајала. 1620

Сунчаница:
Дај истину ми сад ктјеј рити:
   кад му љубав Јанку објавим.
   хоће ли ти драго бити,
   да се од тебе заборавим?

Јанко:
То сва моја пожуда је, 1625
   да и не знаш мога имена,
   у милости само да је
   твојој Јанко, ма љубјена.

Сунчаница:
Да с његова када свјета
   ти изгубиш Сунчаницу, 1630
   наћ хоће ли он опета
   теби љепшу дјевојчицу?

Јанко:
Хоће, али не под неби,
   љепшу од рајске твоје дике,
   ну у свему сличну теби, 1635
   пачек исте тве прилике.

Сунчаница:
Сада познам, драг покоју.
   да тобоме љубав влада,
   и да хинећ младос моју
   искушат си ктио сада. 1640

Јанко:
Ја не хиним, ма госпоје,
   нег би срећа моја била,
   кад с мислости ти би своје
   Јанка Угнина обљубила.

Сунчаница:
Да тако ли, издавниче, 1645
   ма се од тебе вјера сцијени?
   I оваку ли, нехарниче,
   љубав носиш сада мени?

Познам мисо твоју худу,
   знам да јубиш другу вилу! 1650
   Пођ, уживај тву пожуду,
   под, уживај у ње крилу!

Али ја ћу, худи младче,
   мој гријех исти педепсати,
   и из срциа силом паче 1655
   тву прилику истјерати.

Пођ одовле сад уреда,
   с очи ми се тја уклони,
   да те младос ма не гледа,
   невјерниче усиони!1660


ШЕНА СЕДМА

Јанко сам


* * *


Пође, утече, ах јаох, веће
   остави ме сунце моје!
   На које ме сада смеће
   худо смјенство довело је.

Како за стећ му пожуду 1665
   ја изгубих Сунчаницу,
   моје уфање, му разблуду,
   и му лијепу вјереницу.

Ја сам кривац јесам мени,
   јер сам име ме открио, 1670
   кијем сам тебе, драг, љубјени
   мој животу, увриједио.
 
Устави се, ах, устави,
   моја лијепа, к мен' се врати,
   да ти будем узрок прави 1675
   ме љубави указати.

Ја сам Јанко војевода,
   ходи, ево ти мача мога,
   не стој веће, смрт ми подај,
   ходи освети браца твога. 1680
 
Није уфања, није начина
   да се смири ма љубјена,
   савише је ње једина
   лијепос на ме расрчена.

Смирена ћеш брзо бити, 1685
   немилосна ма госпоје,
   идем веће за умријети,
   покли теби угодно је.

Испунит ћу жељу твоју,
   осветит ћу ја тву дику, 1690
   јер у оваком непокоју
   не бих мого живјет вику.

Ну ку у мени мисо вријежим,
   тер одовле сад уреда
   не дијелим се и не бјежим, 1695
   ко ми она заповиједа.

Поћ ћу, гди вик зрак сунчани
   не доходи и не свити,
   у пустошној којој страни
   плачне данке довршити.1700

КОР
Праведнос је на сем свити
   тврђа и оружје најставније
   с њом се доста јес бранити,
   наудит итко ној не смије.
 
Краљевства се вик не губе, 1705
   тко с крипости лијепо их влада,
   а тко друзијем јаму дубе,
   сам честократ у њу упада.

Грчка охолас цјећ привара
   под тешкијем се јармом скучи, 1710
   тер у ропству славнијех цара
   спомена се јоште ћути.

Тко зло чини, чека горе,
   смећом смећа смећу смета,
   заједно стати јер не море 1715
   љубав, правда и освета.

Крипос свака од небеси
   разведрењем љепша сива,
   сама собом тер се реси
   и раскошно лијепо одива. 1720

Нага свијети сунца зрака,
   наго је небо у ведрини.
   I ако рухо од облака
   покрије га, све је у тмини.

Пожуда је и похлепа 1725
   тамна пука злато и благо,
   сама је собом крипос лијепа,
   ње видјење свијетло је наго.

   Сврха трећега ата




 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Гундулић, умро 1682, пре 342 године.