Гласник:
Глас величак носим теби, 2145
о краљице поносита,
ко по ктјењу краља од неби
војска је од гусар придобита.
Ну веома твоја дика
Боговима свијем захвали, 2150
инострана јер бојника
на помоћ смо нашу имали.
Краљица:
Све потанко кажи мени,
што си очима ти видио,
и ки је витез то храбрени 2155
на помоћи нашој био.
Гласник:
Не добро се јучер бјехмо
ми одовле одијелили,
а то прије једа бисмо
зле гусаре достигнули. 2160
Али уто брзи ухода
војеводи глас донесе,
да гусари два дни хода
далек од нас находе се.
На глас ови свак се стави 2165
трчат како да има крила,
докли једној при дубрави
ноћ нас бјеше заскочила.
Ту врх поља широкога
шаторе смо вргли уреда, 2170
и свак свога витешкога
за починут коња одсједа.
Ну ко поче бијела зора
казат зрак нам сред небеси,
одсвуд замње поље и гора 2175
с трубљам, букам, с урнебеси.
Обујмени нагло дости
нађосмо се одасвуди,
и гдје у сну без милости
гусари нас кољу худи. 2180
Ни међу нас заисто свијеме
мого би итко жив изити,
да не буде у исто вријеме
један витез прискочити.
Заисто Марте бог од боја 2185
у прилици био је истини,
така чуда јесу која
он десницом свом учини.
Он се умијешат сам не хаје
с бојном шабљом у десници 2190
гди навала највећа је,
гди су уједно свиколици.
Пачек смионо у слободи
тјера их, гони, сијече и бије,
и нитко се не находи, 2195
тко му се опријет може и смије.
Обраћа се с десна и с лијева,
назад, напријед, иде свуди,
од крви се ријека лијева,
падају коњи мртви и људи. 2200
Ну уто и наш војевода
с бојницима свим приступи,
прискочи му добра згода,
да и он војску своју скупи.
Тад разбијени сасма одвеће 2205
зли гусари ту осташе.
Тад очито сред те смеће
све несмјенство указаше.
Ставише се свиколици
без обзира за бјежати, 2210
ну их с мачем у десници
не пристајемо ми тјерати.
Пачек коња не успреже
наш слободник гласовити,
докли с онијем, који бјеже, 2215
и војеводу им не ухити.
Веће хвале ми му дасмо
него што нас свијех слободи,
кад свезана угледасмо
Арнаута гди нам води. 2220
Арнаута, црнца истога,
ки давнијех бјеше љета
Владимира синка твога
заробио јур дјетета.
Пака сваки пун пожуде 2225
с војеводом се ста молити,
бојни витез једа буде
све нам име славно открити.
Рече витез: »о храбрени,
ах да тако подобно је, 2230
веома би драго мени
било открити име моје.
Ну така је сада сила,
да се будем ја тајати,
Сунчаница докли мила 2235
узбуде ме узазнати.
К њој се један тим управи,
тер јој реци с добре згоде,
да се данас примит справи
главу од Јанка војеводе. 2240
Зато нека ме у радости
и она буде примит, срести,
јер ћу у град славан дости
ко добитник ја уљести.«
Краљица:
Неумрли о богови, 2245
славит ћу вас ја увике
за дар, за глас славни ови,
за милости оволике.
Да ли, што вик ја уфала
нијесам мога цјећ весела, 2250
данаска сам ето имала
славу од свијех непријатеља.
Ходмо верни с дара овега.
да боговим захвалимо,
пак витеза славна тега, 2255
ко достоји, да примимо.
КОР:
О некрепка и нездрава
љуска свијести и памети,
ко химбена, ко неправа
јесу дјела тва на свијети. 2260
Неправедан закон стављај,
дјелуј ко хоћ худо и прико,
само име носи од краља,
достоји ти свеколико.
Што дјелују они сами, 2265
то је узмножнос и доброта,
а исто дјело пак је нами
вјечни прикор и срамота.
Што одлуче, још да није
подобно им вику стећи, 2270
краљевством ће приврћ прије,
нег се од ријечи све порећи.
Пачек крепки у одлуци
не хају се с њих кривине,
да подложни сви њих пуци 2275
и васколик свијет погине.
Ето, на ке сада смеће
и немире јес довела
Сунчаницу плаху одвеће
своја памет прем незрела. 2280
На неправе она одлуке
и на клетве своје пази,
не знајући, пак из руке
да божије све излази.
Сврха ата четвртога
