Разумном штиоцу
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


             Разумном штиоцу
                  ПЈЕСАН
Сеј пјесни које штиш, мој знанче, по њима
   сличне су, сам видиш, годиштим мојима.
Тијем им к злу не пристај, нег мојој младости
   што не зна, наук дај, сто зађе, опрости.
Остатци пјесни оних ово су којима 5
   пламеном смрт доних, кад иђах пут Рима;
и ер ствар развиту разносе вјетри, знам,
   њих сложих у киту, коју ти даривам.
Ти њима господи, ил' су зле ил' нијесу:
   чин' од њих што т' годи — какве год, твоје су; 10
метни их, стри их, ужези их: драг им плам тај бит ће,
   ер с својијем сестрам њих за вазда здружит ће.
Ну не мним то дило од твоје мудрости,
   нег да ћеш њих мило пригрлит задости.
Све спрва јес ново, ну с љетим буде узрит: 15
   цвијетје је сад ово, брзо ће воће бит.
тер знању твом за хар скоро ћу дониети
   кигоди свјетји дар од моје памети.
I пустећ риечи ине, ово ћу ти само рит:
   да опћи првине и вишњи бог љубит.20



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.