Poiché del mio languire,
Dolce nemica mia, si vaga sete;
E di quel sol vinete;
Vorrei, che fosse eterno il mio martire.
Ma perche l'alma auezza 5
Al lume de' vostri occhi, onde s'auuiua;
Hor, che di quelle' e priua;
Ogni altra luce al mondo fugge, e sprezza:
Tosto conuien, ch'io mora,
Et esca di dolor, che si m'accora; 10
Voi di piacer, che sol vi tierne hor viua.
Però non siate schiua
Almen per vostro prò di darmi aita.
Ch'e bene opra crudel priuar di vita
Vn amante fedele; 15
Ma troppo è più crudele
Se stessa fare anchor con lui perire.
Izvor
Savino de Bobali: Rime amorose, e pastorali, et satire, Aldus, Venetia, 1589, str. 7
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Саво Бобаљевић, умро 1585, пре 439 година.
