У хвалу књига по г. Маркантонију Гуигуес, мудрознанцу
франачкому, сложенијех више садржања од небеса.
О писôче, који хрло
знањем летиш по свем свиту,
кî тлачећи битје умрло
к небу стереш свијес честиту,
твоју славу, твоје име, 5
да твâ свјетлос вик не гасне,
својијем зрачим охолиме
уписаше звиезде јасне.
I ако ини твê државе
мачем кују чâс до вика, 10
и на крилиех лети од славе
од франачкиех глас бојникâ,
ти слиедећи труде друге,
за дониет јој час подпуну,
њој небеске свиетле круге 15
у достојну ствараш круну.
Ако ини на бој први
у витежкој теку власти
и кацигам бојне из крви
вјековите црпу части, 20
ти чијем славан свуд се чујеш,
сједећ срећна сред покоја,
истијем звиездам господујеш,
о киех висе чести од боја.
Перо из крилâ сво'их вадећи 30
пода теби слава блага,
иста нарав за дар већи
указа се теби нага.
Скровна чуда свијету објављаш
и по знању ставном твому 30
истием звиездам ред постављаш,
учиш закон небу истому,
ер ти веле наредније
њега кажеш да се влада
негли небо исто умије 35
сред свога се владат склада,
Тием с истока до запада,
прико пољâ, и државâ
простире се твоја сада
у сунчаниех колиех слава, 40
да чием небо с тисућ очи
надземаљска дјела узгледа,
твê мудрости глас свједочи,
твоју изврснос приповиеда;
да чием јасни крузи узгоре 45
ведрием пламом сред висине,
твому знању славу творе,
твојој слави свјетлос чине.
