Љубица срамежљива
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


   О Љубице, с твога срама
моја љубав узрастјет ће,
ако мога влас од плама
узрастјети може веће.
   Срам је у вилах рајска дика,5
од крепости зрака мила,
племенита драга слика
сунчанога руменила.
   Али у срцу дикле младе
кад се здружи срам с љубави,10
двакрат своју љепос таде
љубовнику љепшу објави.
   Виђ у јутро зорну русу
прије нег вас свој цвијет отвори:
гизда се она на свом бусу,15
сваки за њом пастијер гори.
   Така 'е млада дјевојчица,
кад још жељу срамом крије,
цавти и зраком свога лица
сја над зором руменије.20
   Ах није силе кâ добива
и подлага душе и плијени
коли љубав срамежљива
и дјевички стид љувени.
   Ах није наћи ствари драже 25
нег диклица у разблуди
кад помало љубав каже,
да љубовник већма 'е жуди.
   Зато издишем од сладости,
кад мој дражиш плам скровити,30
кад ми не даш тве милости,
ну је пушташ уграбити;
   када на ме погледати
узме љепос твâ медено,
пак на земљу лице обрати 35
стиднијем цвијетим накићено:
   кад се укаже пуна смеће,
посмјехне се скровно опета;
када хоће, кô да неће,
и целове бјежећ срета;40
   кад кî жудим дар највећи,
устегнутој у радости
браниш дајућ, даш бранећи
с благодарном лакомости.
   Ер знај, она вил на свити 45
достојна је да 'е свак двори
кâ те ласно не засити,
кâ те дуго прем не измори.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.