Пјесан XCV (Салтијер словински)

Пјесан XCV
Писац: Игњат Ђурђевић



Пјесан XCV

Умрле на божије хваљење и љубав поџиже и нариче им доброчестно упутјење господина Исукрста, дошастога људскога сахранитеља.


* * *


   Појте богу пјесан нову,
о пјесници пригиздави,
а ти пјесан на њихову
разлијегај се, земљо, у слави;
   појте и хвале ромоните 5
дајте имену вик својему
и дан по дан свеђ гласите
да 'е спасење наше у њему.
   Навијестите дику своју
худовјернијем пуцим свима, 10
сво'а небројна чуда у броју
сповиједајте народима.
   Сред неизречне величине,
кû није хвалит моћ задости,
он богове над све ине 15
страховит је у јакости.
   Ер богови од народâ
тамне од пакла срде јесу,
а наш господ снажни пода
небескому зраке уресу. 20
   Прид њим љепос свеђ прибива,
прид њим слава кô дворкиња,
у његову двору сива
величанство и светиња.
   Нос'те богу час и сцјену, 25
родне о пуцим свијем државе,
божанственом нос'те имену
племените дике и славе.
   Наложите дарим руке,
прид двор свети свој ступите, 30
да туј вјерне пуни одлуке,
смјерно му се поклоните.
   А ти, о земљо, кад десницом
дође одкупит бог човика,
прид његовијем славнијем лицом 35
узтреси се сваколика
   вупећ пуцим: „Досле ако је
грешне од земље он краљ био,
сада рајско краљевство је
међу умрлијем поставио, — 40
   он кî обтечен небом свуда
створî од земље круг опћене
с правом мјером, да никуда
не утегне ни се крене.
   Тач ће и људи мјерит право 45
и неоцкврњен суд чинити
тер свијех отет кијех скончавô
напасник је једовити.
   Тијем радуј се без пристања,
благо небо, људској срећи; 50
земљо, узиграј, с драга уфања
срчано се веселећи.
   I ти, о море, ход' ужива'
са свом јазном великости,
и све што те напуњива 55
узбуни се у радости.
   Поља ће се веселити
и вас урес кî је у њима,
плодне траве, росни цвити,
сјенце с бистријем кладенцима. 60
   Исто дубје од планина
узиграт ће, чијеин се узчуди
придошастју господина
упутјена, да свијет суди,
   да свијет суди у милини 65
и праведној у љубави
и да пуке под истини
рајски закон свој управи.
   Тројство, кому није наћ слике,
слави, о земљо, харна и рада: 70
кô бî одвика, буд' увике,
а кô досле, буди сада.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.