Појте богу пјесан нову,
о пјесници пригиздави,
а ти пјесан на њихову
разлијегај се, земљо, у слави;
појте и хвале ромоните 5
дајте имену вик својему
и дан по дан свеђ гласите
да 'е спасење наше у њему.
Навијестите дику своју
худовјернијем пуцим свима, 10
сво'а небројна чуда у броју
сповиједајте народима.
Сред неизречне величине,
кû није хвалит моћ задости,
он богове над све ине 15
страховит је у јакости.
Ер богови од народâ
тамне од пакла срде јесу,
а наш господ снажни пода
небескому зраке уресу. 20
Прид њим љепос свеђ прибива,
прид њим слава кô дворкиња,
у његову двору сива
величанство и светиња.
Нос'те богу час и сцјену, 25
родне о пуцим свијем државе,
божанственом нос'те имену
племените дике и славе.
Наложите дарим руке,
прид двор свети свој ступите, 30
да туј вјерне пуни одлуке,
смјерно му се поклоните.
А ти, о земљо, кад десницом
дође одкупит бог човика,
прид његовијем славнијем лицом 35
узтреси се сваколика
вупећ пуцим: „Досле ако је
грешне од земље он краљ био,
сада рајско краљевство је
међу умрлијем поставио, — 40
он кî обтечен небом свуда
створî од земље круг опћене
с правом мјером, да никуда
не утегне ни се крене.
Тач ће и људи мјерит право 45
и неоцкврњен суд чинити
тер свијех отет кијех скончавô
напасник је једовити.
Тијем радуј се без пристања,
благо небо, људској срећи; 50
земљо, узиграј, с драга уфања
срчано се веселећи.
I ти, о море, ход' ужива'
са свом јазном великости,
и све што те напуњива 55
узбуни се у радости.
Поља ће се веселити
и вас урес кî је у њима,
плодне траве, росни цвити,
сјенце с бистријем кладенцима. 60
Исто дубје од планина
узиграт ће, чијеин се узчуди
придошастју господина
упутјена, да свијет суди,
да свијет суди у милини 65
и праведној у љубави
и да пуке под истини
рајски закон свој управи.
Тројство, кому није наћ слике,
слави, о земљо, харна и рада: 70
кô бî одвика, буд' увике,
а кô досле, буди сада.
