Раклици која је сумњила бит љубјена
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


   Твому у лицу скупљено је
благо обилно свијех разблуда,
ну ти нијеси добро моје,
у ком живе мâ пожуда.
   Гиздава си, Ракле, и мила,5
али срцу мом замани,
ке Љубица, рајска вила,
у слаткому ропству храни.
   Ах замани прси од лијера,
уста од руже кажеш мени,10
заман јасна твâ замјера
отвора ми дан љувени.
   Пазећ љепос твому у лицу
индје обраћам мисли моје
и размишљам му Љубицу 15
и ње љепос љепшу од твоје.
   У теби се наресива
образ цвијетјем, звијездам очи:
у ње чело зором сива,
поглед сунцем од источи.20
   На ње устијех живот прави,
у посмијеху рај се каже,
на ње прси љубав стави
што је имала слађе и драже.
   Зато немој бит сумњива,25
ер другога роб сам лица:
сваку свјетлос дан добива,
сваку љепос мâ диклица.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.