Краља од раја сви славите,
зазивајте његово име,
иностранцим невјерниме
вишња дјела разгласите,
ударајућ, појућ бога, 5
чудотворца неумрлога.
Дичите се да назива
врх вас име његово се
и да од пука свиех напосе
он вас за свој пук целива; 10
сви ки њега стећ жудите
у њему се веселите.
Помно иштите само ńега,
и та помња ставна буди;
њега иштите свед и свуди 15
ко свиех ствари најдражега,
ер видјење своје слике
поблаженит вас ће увике.
Засиеците у спомени
чудотворства сво'а неизмјерна 20
и пун знања призамјерна
његов закон божанствени,
који нам је примудрима
наредио сво'им устима.
О дворници своји уздани, 25
вјерни унуци Абрамови,
израелски о синови,
пуче његов изабрани,
он је судац свиета свега,
он је ваш бог — частите га! 30
Што јур с вами увјетова,
све потанко паметује
и с вјерностим извршује
обећања свед његова,
за вршит их докле годи 35
наш траг буде на свиет оди.
Он ће вршит погођаје
ке 'е с Абрамом утврдио,
и заклетве ке учинио
своме Изаку некада је, 40
да ће им дати за баштину
кананевску краљевину.
Исто Јакобу он приглави
ко тврд закон и урок вични,
да род његов господични 45
невјерску ће земљу у слави,
подложену сво'ом добити,
јакно очинство раздиелити.
Сви ти спрва наши оци
кроз нејакос бјеху своју 50
кратци у снази, мали у броју
туђиех мјеста придошоци,
ну њих никад не остави
вјечна помоћ сво'ом љубави.
Премда из једне земље свуди 55
у другу опет прихођаху.
н'једном пуку љуту и плаху
не допусти да им науди,
паче рад њих он тадара
моћне краље изби и кара, 60
викајућ им: „Не тичите
ни вриеђајте слуге моје
киех дух свети помазо је
за пророке поглавите
и вишње им подо области 65
за привиђат виек дошасти".
Чуј ствар већу! дозва из пакла
бог на земљу глад убојни,
ки умрлиех број небројни
немилосно поби и закла, 70
ер не бјеше наћ никуди
круха, у ком је снага од људи.
Ну се он помник вјековити
нашием дједим тад побрину:
посла египску у крајину 75
тко би их мого наситити
и тко с пићам потребниеме
причеко би их туј на вриеме.
Тој би Јозеф, ки опака
од издајства продан робом, 80
пак потворен кривом злобом
у тамници хука и плака,
мучен, снижен под тешкима
гвоздовитием оковима.
Свој се из гвоздја не одкупи 85
живот, докле згар с небеса
доходњега знање удеса
у памет му не приступи
и сред у стí сво'их не сједе
пророчанске глас бесједе. 90
Чием у срцу горућ тако
вјечна отајства изговара,
чием нариче што риет згара
свиесни га је плам потако,
слободу му тај час пода 95
од египскиех краљ народа;
и не само да га одриеши
и из сужанства горка изпусти,
нег му и облас још допусти
да све предње туге утјеши 100
и свием благом влада у свому
свиетлом двору краљевскому.
Он га стави тад вјерниеме
надчелником свому имању,
нек господу вјежба у знању 105
сво'ем изгледом крепосниеме
и разумом сво'е бесједе
мудрос учи старце сиеде.
У Египат тад се уведе
наше племе најславније; 110
стари Јакоб тад најприје
у Камову земљу сједе,
гди свој пород, народ божји,
у броју се велми узмножí.
Над противнием утемељи 115
бог им јакос свакчас већу,
им њихову славу и срећу
не подниеше непрјатељи,
нег узеше мрзјет на ње
кроз завидно неспознање. 120
Срца еђипска вишњи сврну,
да с омразе свеђ готове
на пук његов и његове
службенике теку и срну
и засједе варком своје 125
поразит их узнастоје.
Али им опет ради тога
посла он творца од чудеса
вјерна слугу Моизеса
и Арона избранога, 130
да их од силе те неправе
врхнаравном власти избаве.
Пода им облас да одкрит греду
невидјене створе одприје
и страхоће најчудније 135
проћ Камовој земљи изведу,
ка небеске приетње и дила
дотад бјеше погрдила.
Зато у тмину дан притвори
и мрклином свјетлос зави, 140
бистре воде окрвави
и живућа водна умори,
гнусне жабе доние истога
посред стана краљевскога.
Заповидје да нападу 145
свакојаке мухе и чами,
и печалнием државами
тешки расап посла у граду,
који на њих изненаде
у даждивом пламу паде. 150
Смрви дубја и поплиени
воћке и плодне винограде;
придођоше нагло таде
црви и прузи небројени.
ки смакнуше траве угодне 155
с сваке њиве житородне.
Прву у кућах дјецу и што би
у еђипском драже и мању
у крвавом педепсању
инокупно расу и поби, 160
а свој народ прибогата
задовољи сребра и злата.
Напуњена свакием благом
отолек је извео га;
у њем не би наћ ниткога 165
нелагодна моћи и снагом
сви слиедише пут у слави
благовити, срећни и здрави.
Биедна еђипска земља одахну
и жељно се обесели, 170
кад се евриенски пук одиели,
с кога трептје, чезну и сахну,
припадена циећ чудеса
великога Моизеса.
Свемогућство тад неизмјерно 175
за војводу ста својима;
тад их дарим неизречнима
помилова љубко и вјерно,
тад им посла рад помоћи
облак у дне, плам у ноћи. 180
За пићу им уздисану
пригна нзмножне тусте птице,
спусти из славне сво'е деснице
њима у крило медну храну,
ку циећ сласти знат је триеби 185
изабрани крух од неби.
Разбí суху хрид и изведе
за њих жедниех риеком воду,
њих веселом у проходу
по пустињи сам проведе, 190
испунећи што јур свому
рече Абраму службеному.
Тако вишњи злобне из руке
свој пук оте тер му пода
худовјерниерх од народа 195
битја, имања, стоке и муке,
циећ да закон чува и слиеди
вјекувјечне заповиеди.
Рајски ћаћко славјен био
с кипим који њим почину, 200
свога имена за дворкињу
хвалу стекó, час примио
без крзмања, без запрјека
ко свеђ досле, сад довиека.
