Новела од Станца/призор трећи
| ←Призор други | Новела од Станца Писац: Марин Држић Призор трећи |
Призор четврти→ |
ЏИВО
Добра коб, јуначе! Што си туј такој сам?
СТАНАЦ
Здрав, мили мој браче, ово ни сам не знам!
Синоћка у ови град уљезох честити,
у ком ни стар ни млад не ктје ме примити
на стан свој; тер, не знав куд се инуд сврнути,
к води идох овди управ да бих починути.
Студена водица умјесто пр'јатеља
тер ми је дружица, а ками постеља;
и мени т' није спат него бдјет и јави
даницу свитлу зват да бил дан објави,
у ноћној да тмасти злочинац ки мене
не буде покрасти кон воде студене.
Тржак сам донио: козлеце, грудицу,
од шта сам ончас мнио примити асприцу.
Овди сам тој такој; ма ну ми кажи сад
тко си ти, брате мој, ер ти сам веоми рад.
ЏИВО
С Гацка сам трговац, говеди тргујем,
ври ми притио лонац, дужан се не чујем;
путујем на сухо, море ми драго нî,
спим с уха на ухо, зло ми се и не сни;
у вјеру не давам, јамац се не хитам,
на врат не продавам, мо'е после чиним сам.
СТАНАЦ
Честит се кажеш ти и образом свитлим
и добром памети и твојим тргом тим.
ЏИВО
Не мјерим ја гори небеске висине,
ни памет ма нори теј морске дубине;
у сриједу ударам, блажени гди иду,
сам себе не варам ходе у невиду.
СТАНАЦ
Ти с' њеки разумник, виђу ја, брате мој;
ја досад нијесам вик бесједит чуо такој.
ЏИВО
Ако је ки разум и мудрос у мени,
тај мудрос ни тај ум од Гацка, брате, нî.
Ја прво у ови град кад дођох честити
бијех стар а не млад јак сам сад видити.
СТАНАЦ
Да то се с' помладио?
ЏИВО
Помладио, брате мој!
Брадат сам и сијед био.
СТАНАЦ
Које је чудо тој?!
ЏИВО
У ови град једноме ја дођох на Ивањдан
и срјећом мојоме не нађох нигди стан,
тер к води туј сједох у овој прем доби;
туј мало поједох, пак ме санак доби.
I спећи ја такој чух гди се играју
теј игре, брате мој, и пјесни спијевају,
да душу моју тад обујми већа слас
нер се изрит може икад. Пробудих се у тај час
и видјех кон воде, туј гдје с' ти, гди виле
таначце изводе гиздаве и миле.
Пружи се једна од њих, хвати ме за руку,
а друга љепша од свих позлатну јабуку
поклони туј мени. Третја рече: "Ходи,
при води студени тер нам коло води!"
Четврта: "Пиј", рече, "ако будеш пити,
ноћас разум стече ким ћеш славан бити!"
Напих се, брате мој, и јабуку примих
и танац при овој води ш њими изводих.
Прашах их за име; зваху се, јуначе,
имени чудниме!
СТАНАЦ
Сповјеђ ми, мој браче!
ЏИВО
Једнојзи Перлица, другојзи Китица,
третјојзи Павица, а Пропуманица
четвртој бјеше име; ма бјеше Павица
батеса над свиме, која пенга лица.
С собом ме на дворе теј виле водише
и мене до дзоре сластима појише.
Свукох се од тада из коже јак змија,
опаде ми брада, идоше длаке тја;
а млада кожица лашти се на мени
каконо плитица на којој писма нî.
Ја остах млад! Што, млад? Домаћа мене већ
не познаваше тад ни кт'јаше са мном лећ;
вељаше: "Нећу те! Ти нијеси ки си био!"
Али 'ој кости ћуте!
СТАНАЦ
Да си ју си био?
ЏИВО
Богме ју наландах, а она биједна виче;
од мене ју бјеше страх, ма ме пак обиче.
Вељах јој: "Кучко зла, то ли т' сам дражи стар
негли млад? Је ли, а? I не имаш још за хар? "
СТАНАЦ
Ах, чуда ких сада овди се наслушах!
I сиједа ми 'е брада, а не чух ја тој, ах,
колико кон воде! I ја знам ер виле
таначце изводе каконо сниг биле.
I ја сам њекада ш њими танце изводио,
ма сам био свеђ тада како сам и прије био.
Чоек да се помлади, чудо је веље тој!
ЏИВО
Није свакој бради тој дано, брате мој.
Како се зовеш ти?
СТАНАЦ
Станац се зовем ја,
с ријеке Пиве. А ти? Каж' ми милос твоја.
ЏИВО
Зовем се Седми муж, презиме Дуги нос,
на себи како спуж носим дом гди сам гос.
Пијем винце без водице;
вода ми је бистра мила,
гди ма љуби мије лице
кад је од руже венчац свила.
СТАНАЦ
Брате Седми муже али т' Дуги носе,
мој почтени друже, не јеле те осе!
ЏИВО
Да сам млијеко али мас, осе би ме изјеле.
СТАНАЦ
Ото си слађи вас нег што беру пчеле.
Ку ти даше траву теј виле, кажи ми.
ЏИВО
Траву на име браву, ка цти лити и зими,
њоме се помладих; лити и зими рађа,
од трава ода свих она је најслађа.
СТАНАЦ
Гди ве се находи, умијеш ми што рити?
ЏИВО
Сјутра при овој води моћ ју ћеш видити:
прву вил упазиш, има ју при себи;
чин' ноћас да не спиш, ер ће доћи к теби.
СТАНАЦ
Гди бих се по срјећи и ја овди помладио!
ЏИВО
Богме ти ћу рећи, не би први био.
СТАНАЦ
Што би Миона дала, домаћа мо'а мила!
ЏИВО
Богме би узиграла!
СТАНАЦ
Ах, рада т' би била
гдје је она хубава младица а ја стар.
ЏИВО
Била би 'ој забава.
СТАНАЦ
Богме би 'о' било у хар!
ер не би наприједа уза ме плакала
гријав печу леда, ма би мирна стала.
ЏИВО
Немој се припасти, ако би теј виле
ноћаска у тмасти из воде исплиле
и хтјеле с тобом таначац изводит,
ер срјећом твојоме могао би честит бит.
СТАНАЦ
Рекао т' сам ер и прије с вилам сам опћио.
Охај, страх ме није, нијесам вик страшив био.
ЏИВО
Вјерујем, а богме с' прем јунак видити.
СТАНАЦ
Дано ми 'е тој с небес.
ЏИВО
Имаш ли што пити?
СТАНАЦ
Водица је уза ме.
ЏИВО
Тај дријево и ками
носи, - тај није за ме и збогом остани!
СТАНАЦ
Куди се отправи?
ЏИВО
Поћи ћу домоме.
СТАНАЦ
Цић моје љубави постој још са мноме.
ЏИВО
С тобом бих још сидио, ма би ми домаћа
викала: "Гдје с' био?", ка је богме удаћа!
Дебља је нег виша, а има нос од педи
а губицу од миша, а од осла леђи,
по ких ју побубам јак по таламбаху,
а она скрипље зубам.
СТАНАЦ
Држи ју у страху.
Кобила обијесна без узде пруца се,
а жена несвјесна без страха осијеца се.
ЏИВО
Ах, мудро ти умје рит! Сјутра те за туј рич
будем лијепо гостит, тако ми здрав Радич!
Збогом ми остани, Станче, добри друже!
СТАНАЦ
Са мном се опет стани, мој ве Осми муже.
ЏИВО
Нијесам Осми муж нег Седми Дуги нос,
носим дом како спуж на себи гди сам гос.
СТАНАЦ
Ото се зарекох! Прости, Седми муже,
језиком утекох.
ЏИВО
Просто т', збогом, друже!
Одходи ЏИВО.