Становито биће оди
Срећа не има вик на свијети,
I плач и смијех редом ходи
Један другом мјесто отети,
I краљевско јер пристоље 5
Бије, хара, погубива,
А (дан)губа кадгод боље
Проћ уфању узвишива.
Што у јутро зрацима се
Свијетлијеме види сјати, 10
То истога вечера се
Тмасто гледа честократи.
Ко гримизној у одјећи
Свијетло трепти крцат злата,
Тер врх пука господећи 15
Од краљества моћ му је дана,
Свеђ у страху заповиједа
Мноштву пука подложнога,
Свеђ се страши, свеђер преда
Од пораза ненаднога. 20
Чујте о ви, ким је дана
Облас туђе врху смрти,
I није вам вик забрана
Друзијема живот стрти,
Ако од вас се когод страши 25
Слаб и тужан без јакости,
Од вас јачи удес плаши
Свеђ вас својом неставности.
Не буди ико, ки у своје
Добро игда поуздај се, 30
I несреће цијећа које
Злој погуби вик подај се.
Ербо небо својом власти
Све краљује и господи,
Који је јучер у области, 35
У тугам се сад находи.
На сјеверу облак како,
А на огњу лед студени,
У час један људски тако
Добри буду рашчињени. 40
I исти тебе дан одмеће,
Ки је гледо тва чудеса,
Ер краљевске коло од среће
Врти одлука од небеса.