Овди је смрт прика, свакому немила,
вриднога, књижника под мрамор спремила,
оца Дум Антуна ки је бил за дику
злат вјенчац и круна граду Дубровнику,
и осталој држави, Лопуду најлише,
гдје тијело остави а к небу дух движе,
с два вијенца, ке је добио, што му чес поклони;
урешен зач је био објема закони:
учитељ ки је мнозих за собом оставио,
и у дјелијех црковних многе поставио;
гди својом добротом духовни свој наук
и својијем животом владао је велик пук;
светиња гди своја од ђављијех узица
слободи без броја крстјанскијех душица;
и добријем науком, ки му је бог саздао,
вазда је прид пуком јак друго сунце сјао;
и како Диана источна свјетлости
свијети сад над нама кон божје милости;
гдје кости и тијело редовник избрани
у бриме дозрило под плочом настани,
а блажен дух се свој у вишњијех насели,
да у слави небеској вазда се весели,
у крилу Абраина, јер се туј радује
над свијема звијездама гди сам бог краљује.
Ер с духом распрти телесну теготу,
изведе од смрти к вјечному животу,
гди наглос од смрти не може по вијек вас
потлачит ни стрти ни спржит почтен глас;
тер моли сад бога с горуштом љубави,
од распа свакога да свој пук избави,
да сада и вазда размирја и рати
ни помор ни глада не да му познати;
и да бог избави све душе крстјанске
с мрнари и с плави од руке поганске,
и од морске пучине, јадовно гди такој
топи се и гине мрнара велик број. -
Сви људи, све жене, кому се тим згоди,
од дијеве блажене да ови дом походи:
немој вам трудно бит с молитвом скрушеном
ови гроб покропит водицом блаженом
и ријети: блажен био, без конца по све дни,
кога је поклопио ови гроб камени.
