Зградит вас свијет врх ничеса,
земљу цвијетјем накитити,
небо звијездам уресити -
велика су тој чудеса.
Да сва лака гори висе,
тешка стрме, дат ред мору,
мјеру и закон свему створу,
да сва о свом тегу висе -
дјела су ово од тве руке,
и на облас твоју многу
ласна бише теби Богу,
не би т' у њих ниједне муке.
Ма бит рођен и уморен
за створен'је гријешно своје,
чудо од чуда друго ово је,
негли што би свијет сатворен.
Ну још веће находи се
тве љубави чудно дјело
што ти пода твоје тијело
да њим човјек усхрани се.
Ово је дјело веће од сцјене,
а далеко мимоходи
што свијет створи, што се роди
и што умрије ти за мене.
Мој језиче, већ се устави,
само у срцу и у духу,
поклонећ се рајском круху,
реци: ти си мој Бог прави!
