Мартињске ноћи ноћевали

* * *


 

[Мартињске ноћи ноћевали]

Мартињске ноћи ноћевали
без обраћења.
»Јобрни ме, мој спредраги,
сва сан ледена.«
Летње дане делевали 5
без говорења.
Дрскала га з деснон ногон,
када тер када.
Заврнула беле крила,
шла је под њега. 10
Здрава легла, болна стала,
јох мајко моја!
»Мила мајко, драга мајко,
карајте га ви.«
»Мила кћерко, драга кћерко, 15
јох ча ћу му ја.
Млађа си ми, још премлада,
рад се женила.«

Запис: Јежење, 26. IV. 1953.,
Н. Бонифачић Рожин, ркп ИНУ 118, бр. 56.
Казивао Иван Крижманић, 75 год., рођ. у Јежењу.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Напомена

Пјесма, које је први дио ванредан, али крај доста блијед. Стихови: »Јобрни ме, мој спредраги, сва сан ледетиа« имају нешто од трубадурске, провансалске претањености. А можда и Гуиниззеллијеве, Цавалцантијеве.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. Вук Стефановић Караџић, »Српске народне пјесмие«. I., Беч, 1841., бр. пјесме: 402 (»Дилбер и угурсуз«). Почетни стих: »Дува вјетар од сјевера врло студени«. Није означено откуда је пјесма. Заправо у овој варијанти само неки стихови сличе нашем примјеру и то ови у којима на врло страствен дозив жене, муж одговара јако сурово:

»Обрни се, загрли ме, умријех ти ја!«
»Лези тамо, не дигла се, да што ћу ти ја?!«

Али ови стихови, као и читава ова варијанта, немају оног префињеног сензибилитета нашег примјера. I читајући Вукову, не би се никако сјетили ни трубадурске поезије, ни Гуиниззеллија, ни Цавалцантија, ко што смо се сјетили читајући истарску, дакако у њеном успјелијем дијелу.

2. Пр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. II., Загреб, 1879., бр. пјесме: 491 (»Несретна млада«). Почетни стих: »Друге рниоје се жениле«. Пјесма је из Истре! По свом угођају врло близа примјеру нашег избора, само без оних тако привлачних стихова: »Јобрни ме, мој спредраги, сва сан ледена«. Као цјелина боља од нашег примјера.

3. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII., Загреб, 1929., бр. пјесме: 286 (»Жалосно грлење«). Почетни стих: »Улетила шаренптица, перја шарена«. Пјесма је из Јајца у Босни. Ближа нашем примјеру од Вукове. I успјелија као поезија.

4. Волчић, ркп. МХ 59 I, бр. 52 (»Прождерљива жена«). Почетни стих: »Все појила все попила«. Иако је овој пјесми мотив другачији него нашој, што се види и из наслова и из почетног стиха, она је повезана с њоме угођајем!, интонацијом, па и становитом бојом ријечи:

Мили мужу, драги мужу,
болна сан ти ја ...

Дакако, док јој муж не да нове количине јела.

5. Ибид. бр. 167. Почетни стих: »Друге моје, се жените«. Веома близа нашем примјеру, особито и по овим стиховима:

...летне дневе делевали
брез говорења,
зимске ноћи ноћевали
брез обрнења...

6. Јардас, ркп. ИНУ 79, бр. 19. Почетни стих: »Мартинске ноћи скуп спали«. Само почетак.

7. Јеленовић, ркп. ИНУ 97, бр. 15; Ппчетни стих: »Мартинске ноћи скупа спали«. Фрагмент као и претходна.

Напомена: До дванаестог стиха наш је примјер већ штампан у збирци О. Делорко, »Златна јабука, друга књига хрватских народних балада и романца«. Загреб, 1956. под бр. 19.


Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 59-60.