Мада/24
| ←Шена девета | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДЕСЕТА |
Шена једанаеста→ |
ЛУКА: Ето сам, ко знаш, Фантажија, говорио с госпаром Габром и имо једну стравагантију риспосту него ли се може, зато одлучио сам у овој књизи да госпоја Мада зна све како је било. Твоја ће бити помња, да је придаш њој истој у руке, нека знамо на што веће свршити ова љубав, или на зло или на добро. Буди човјек и што имаш чинити, чини делонго.
ФАНТАЖИЈА: Госпару Лука, јоште ми се нису усушиле оне модрице по скини, а ти мене опета шаллеш на погибао и не имаш компасиони више мене. Молим те тако ти онога што смо ијели и пили заедно, прости ми ови пут, а други ћу те служит ечеленто.
ЛУКА: Ту није чекања ни ријечи: или ти требује слушат, ко се има, или оставит.
Перò[1] нећу цијећа мене да идеш на ниједну погибао, премда си држан исти живот изгубити, него с помњом пази и придај ову књигу.
ФАНТАЖИЈА: О, о, кад ми даваш бријеме а не пријешиш, служићу те ин верита[2]; пођи ме чекај дома и видити ћеш, ко ћу перфето ја посо оправити.
ЛУКА: Виа генеросаменте![3] Буди човјек!
Референце
уреди