Мада/21
| ←Шена шеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА СЕДМА |
Шена осма→ |
ЛУКА: Слуга ти сам, госпару Габро! аппунто[1] сам много желио разговорити се с вашијем госпоством од ствари од импортанције, и ђусто ме срећа, донијела на тебе.
ГАБРО: Говори што имаш делонго и у мало ријечи, ер сам ја непријатељ од велицијех чанача.
ЛУКА: Требује ми компатешкати га, ер имам оваку потребу. Ја сам дошо молити ваше госпоство, да би се дењало дати ми госпоју Маду за своју вјереницу.
ГАБРО: Сигнор, но[2].
ЛУКА: Госпару Габро, ово није ствар за тако пречипитозо одговарати, него у ове окажиони хоће се размислити, што је боље а послије одговорити.
ГАБРО: Ја сам размислио и праљу ти: Сигнор, но[3].
ЛУКА: Виј, сигнор, да је ово срећа која ти сама на стан плије, и коју ако не ухитиш за бремена и докли се иште, после ћеш је замани искати.
ГАБРО: О срећа, о несрећа, ја нећу.
ЛУКА: Ма зашто нећеш? То је један одвеће брза риспоста и заисто се, госпару Габро, можеш варан изнајти.
ГАБРО: Ето то т'! Ја сам ресолво: цхе нон воглио[4].
ЛУКА: Алманко дај ми ову консолацион и реци ми, зашто нећеш? Нека и ја могу знати узрок.
ГАБРО: Реко бих ти, ма ме страх, ер у садање бријеме ко неће главе разбијене носити не требује говорити истину, него лаж.
ЛУКА: Ево ти вјере, да ме нећеш ражалити; реци ми либеро твоје сентименте, нека знам који узрок хоће да ме тако одгониш.
ГАБРО: Зашто ти ин примис[5] смрдиш галијом васколик, упачо си у мене оно њешто мало факултати и мједи, то би се и узео мојим окрпити, дечипо си све твоје по курвами и на карте а сад хоћеш да те прчија стави напријед. Фалио си и зато ти праља, да нећу. Сигнор, но и адио[6]!
ЛУКА: Ево на што сам дошо! А сад требује делонго дати на знање госпоји Мади ово, нека се иште друго ремедио. Идох искати Фантажију, ма ако се у товјерну с Иваном Кнежаком забио, могу га пет дана махати.
Референце
уреди