Мада/15
< Mada
| ←Шена четрнеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ПРВА |
Шена друга→ |
Ин сомма[1] сам одахнуо одкад сам се с Веселом поразговорио и фино ти је они враг провела, што ћу госпару ријети и како му ћу дат разумјети. Ма све је ово добро засада, а унапријед ја не знам, хоће ли моћ овако реушкавати, ма ако Весела буде на тимуну, добро. I од кад ме научила, што ћу учинити, усадила ми се још веће у срце; страх ме, да је ово њеки мјесец од намуравана. Чекај, вељача по ране боре, ово ти је сад бријеме да мачке по купертами лазе а и лијепа је, заисто мерита, да је љубим, има два ока црна ко од снијега, једна уста ко у најљепше краве из Приморја а оне сисице ко два мјехурића. Ма ево госпар.
Референце
уреди- ↑ Најпосле
