Љубовници/55
←Двадесет и први призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Двадесет и други призор |
Двадесет и трећи призор→ |
СТАРАЦ: Олà, што се ово чини без моје личенције? Лукреција, отвори очи, види кога узимаш!
ЛУКРЕЦИЈА: Фабриција Писоглавића узимам за мога заручника, и ти огги[1] хоћу да си за свједока.
СТАРАЦ: Протесто ди нуллитà![2] То без мене не може бит. То је кландестина операцијон! Реплицо ди нуллитà, ве'![3]
ФАБРИЦИЈО: Имај пацијенцију, госпару Ловро, овдје се неће вијоленца, она је либера и чини што јој је драго.
СТАРАЦ: Али није од етати, не може тога учинит.
АНКА: Је ли враг у њему, доћ ово сметат!
ЛУКРЕЦИЈА: А ја ћу видјет могу ли! Госпару Фабрицијо, ја те узимам за вјереника.
СТАРАЦ: Јеси ли тако одлучила?
ЛУКРЕЦИЈА: Да кад је тако, а ти с врагом! А ја ћу вам учинит фесту. Весела! О, Весела!