Љубовници/50
←Шеснаести призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Седамнаести призор |
Осамнаести призор→ |
ЛУКРЕЦИЈА: Што је ово? Која се треска чини у дне и ноћи по овој улици? Дебото смо на бикарији!
ПРОЖДОР: Удри, госпо, веће се ово не може патит!
СТАРАЦ: Госпођа Лукреција, ин верита имаш разлог[1]! Ако сам мислио доћ у твога госпоства џусто за тî исти посао! Зашто, будући ја твој тутор, не бих хтио да се изнађе оли рече штогоди што би било ин прегиудизио[2] од твоје части и од мога туторства.
ПРОЖДОР: Не вјеруј му, госпо, ништа, јер је ово стари враг, веле зна! Ови хоће везат поштену чељад.
ЛУКРЕЦИЈА: Мучи ти, десгразиато[3], нека је мени с њим говорит!
ПРОЖДОР: А ја ћу мучат, ма ти не компорта да ја мучим.
ИНТРИГАЛО: Умукни с врагом! Веће си и мени додијао!
ВЕСЕЛА: А ја ову скапулах, а од друге, алл' ерта![4] (Иде тја).
ИНТРИГАЛО: Мучи, кујо, сад ћемо и тебе слушат!
ПРОЖДОР: I ја то говорим! Да ми старији мучимо, а да они лају ки су стопрва из пелена изашли!
АНКА: Назбиљ, и ја то говорим. Ваља смести ове разговоре, јер смо близу зла.
ИНТРИГАЛО: Умукните, ин малора[5], нека госпари говору!
ПРОЖДОР: То је конвенијенца, тако се и хоће!
АНКА: Лијепо би било да они муче, а ми говоримо, вераменте!
ИНТРИГАЛО: Сигнор но да није право, него нека се они разговоре на њихов комод, а ми мучимо!
ПРОЖДОР: А што ја говорим него то исто! Нас тока мучат!
СТАРАЦ (изује пантофулу и тјера их по палку): Ово се веће не може трпјет, цон лиценза[6] госпође! Мучите, ин малора, мучите! (Они бјеже сви један по један.) Је ли ова галанта, да се не може проговорит гдје су ова канаља! Госпођа Лукреција, гдје си? Пер вита миа, и она је утекла! Пацијенца, мано ал римедио![7]