Љубовници/17
←Шеснаести призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Седамнаести призор |
Осамнаести призор→ |
Ово је закукуријекао заисто. Ма нон цредо маи[1] да ме може суперат ни да ће госпођа Лукреција ин мио парагоне[2] њега узет а мене оставит. Ћуд перò женска смијешна је и волубиле[3]. Ја не знам што може учинит. Инсомма[4], тријеба је јако отворит очи врх њега, перцхè нон ми цонфонда и миеи пенсиери[5]. Мештар ми је био, è веро[6], ма хоћу цхе си аццорга[7] да сам финији од њега. Кад буду двије уре, ја ћу отит удрит у виолин, како смо од акорда, нел ресто ци пенсеремо[8].
Референце
уреди- ↑ Ма нон цредо маи (тал.) - али никако не вјерујем
- ↑ ин мио парагоне (тал.) - у успоредби са мном
- ↑ волубиле (тал.) - непостојана, превртљива
- ↑ Инсомма (тал.) - укратко, једном ријечју
- ↑ перцхè нон ми цонфонда и миеи пенсиери (тал.) - да ми не помути намјере
- ↑ è веро (тал.) - истина је
- ↑ цхе си аццорга (тал.) - да увиди
- ↑ нел ресто ци пенсеремо (тал.) - о осталоме ћемо размислити