Љубовници/11

←Десети призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Једанаести призор

Дванаести призор→

Једанаести призор

ФАБРИЦИЈО и ИНТРИГАЛО

ФАБРИЦИЈО: Олà Интригало, једа је која срећа? Јеси ли штогод интригао од мога интереса? Како иду наши посли?
ИНТРИГАЛО: Ја не спим, госпару, кад се трата служит таку господу. Ја ти сам дуг разговор учинио с Анком. Она ми је обећала велике ствари (видиш колико ријет хоће она печа реала) и рекла је да је веле госпођа Лукреција инклинана на ваше госпоство, ма да си ти одвеће респетоз, а у дјелима од љубави хоће се бит сфацан и ардит. Зато рекла је да почнеш мало одкриват да си намуран.
ФАБРИЦИЈО: Ма како могу одкрит моју љубав неголи чинит јој знат да ју љубим?
ИНТРИГАЛО: Е, е, сигнор но^[1], није то добар пут, говори Анка, него да вечераска дођете с виолином око двије уре од ноћи и да поудараш мало под фуњестру. Госпођа Лукреција питат ће тко је оно, а Анка, пронта на послу, делонго има одговорит да си ти, и тако ће те почет хвалит и узет оказијон за с њом говорит о теби.
ФАБРИЦИЈО: Есqуисито, пер вита миа! Тријеба је делонго отит аџустат виолин, јер ми се сломио један чеп.
ИНТРИГАЛО: Добар аугуриј, госпару! Кад се чепи лому, бит ће штогод, срце ми добро даје.
ФАБРИЦИЈО: Страх ме, перò^[2], да дотур Подкопијо не траска около овога истога посла, јер сам мало прије овдје извадио од њега неке ријечи које ме у велику сумњу постављају.
ИНТРИГАЛО: Нијеси фалио ничеса, јер је то мени Прождор сповједио. Ма се госпођа Лукреција с њим руга; е нон сарŕ алтро^[3], спи зато квијетаменте.
ФАБРИЦИЈО: Да кад је тако, ја идем ставит се алл' ордине^[4].
ИНТРИГАЛО: Слушај ме! Рече ми Анка (бјех на вјеру заборавио, јер дубитам да је лаж) да је изгубила пирун од сребра и да је је страх да госпођа не иде у колору^[5] и да је не изагна из куће, то би џусто био ње пречипицијо. Зато, или је тако, или није, погодимо јој, дајмо још бечих да купи други.
ФАБРИЦИЈО: Сиа цоме си вуоле^[6], за ту багателу не гледам, на ти ова два реала, подај јој, нека се скивају ли мали инцонтри^[7].
ИНТРИГАЛО: На вјеру си ово учинио како прави господичић. Слуга ти сам. - Како лијепо ови посли иду! А ево и трећи! Која је ово срећа? По раке боре, колико упенгана!

Референце

1. сигнор но (тал.) - не, господине
2. перò (тал.) - међутим
3. е нон сарŕ алтро (тал.) - и неће бити друго
4. алл' ордине (тал.) - у ред; ставит се алл'ордине - припремити се
5. колора (ст. тал. цоллора) - јед, љутња; ићи у колору - љутити се
6. Сиа цоме си вуоле (тал.) - Нека буде како хоћеш
7. ли мали инцонтри (тал.) - неповољне ствари, неприлике