Липо нам је под Премуду море



[Липо нам је под Премуду море]

Липо нам је под Премуду море,
још је липје оно драго моје.
Имам рожу, коју сан набрала,
нимам драга кому бих ју дала,
ног јенога на мору морнара, 5
кому глава на конопу спава.
Не жени се, млада, за морнара,
већ се жени, млада, за копача,
копач ти је сваку вечер дома,
тужан рнурнар нанке[1] на годишћа, 10
мурнару су руке од катрана,
копачу је мотика лашћава,[2]
морнарица на пол удовица,
копачица жива пијаница.
Копачица каже морнарици: 15
»Морнарице, напој ме водице,
ја ћу тебе винца и ракије.«

Запис: О. Делорко, »Народне пјесме
са задарских отока«, ркп. ИНУ 133/1958, бр. пјесме: 17.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг



Напомена уреди

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка уреди

Референце уреди

  1. према талијанској ријечи неанцхе, нити.
  2. свијетла

Извор уреди

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 188.