Липо нам је под Премуду море,
још је липје оно драго моје.
Имам рожу, коју сан набрала,
нимам драга кому бих ју дала,
ног јенога на мору морнара, 5
кому глава на конопу спава.
Не жени се, млада, за морнара,
већ се жени, млада, за копача,
копач ти је сваку вечер дома,
тужан рнурнар нанке[1] на годишћа, 10
мурнару су руке од катрана,
копачу је мотика лашћава,[2]
морнарица на пол удовица,
копачица жива пијаница.
Копачица каже морнарици: 15
»Морнарице, напој ме водице,
ја ћу тебе винца и ракије.«
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 188.
