ПРИКАЗАЊЕ ПЕТО
ЈЕДНА ОД ДВОРКИЊИЦА ПЈЕВА, А ОСТАЛЕ ИЗВОДЕ ТАНАЦ
Лијепа ти је,
свијетла ти је,
слатки миру, твоја хвала,
ки надсиваш, 710
ки добиваш,
сва од свита добра остала.
Ти си обћени,
ти хваљени
ћајко сваке обилности, 715
с тобом дике
све колике,
с тобом расту све крипости.
Тобом слађа
земља рађа 720
умрлима плод жудјени, ти весело
свако дјело,
ти све чиниш да је у сцијени.
Ти си драго 725
наше благо,
ти једина слика јеси
од правога,
од вјечнога
добра, ке је на небеси. 730
Ти живјење,
ти поштење
браниш вриједнијех од диклица,
чим немилу
блудну силу 735
трес и ориш земљи ница.
Гди ти стојиш,
пуке гојиш,
и растјети чиниш њима,
ти државе 740
браниш здраве,
и напуњаш свијем добрима.
Тко мирује,
господује,
и свакоја добра ужива, 745
свак с љубави
њега слави,
свак до неба узвишива.
Проклет буди
од свиј ех људи 750
и од бога, ки свијет влада,
тко замеће
боје и смеће,
тко је узрок злијех завада.
Краљу од неби, 755
при потреби
вас кому се свијет утјече,
ти уклони
бој сиони
наше од земље тја далече. 760
КОР:
Ах, умрли слијепи људи,
како испразне и за луду
ваше мисли, ваши суди
угледат се често буду.
Ту најлише ки сједите 765
у госпоству и владању,
као се мнократ приварите
у вашему дјеловању,
кад на оружје тегај свијета
ваше уфање наслањате, 770
тер небеске воље и свјета,
како је право, не слушате.
За луду је трудит пуке,
и велике купит моћи,
за на сврху своје одлуке 775
с оружаном руком доћи,
ако хоће да је инако
све могући краљу од неби,
учињен’је кога свако
умрлијем је слушат тријеби. 780
Или човјек војевати,
или у миру живјет суди,
с богом се има свјетовати,
божју вољу слиједит свуди.
Тврду помњу особиту 785
бог врх љуцкијех има ствари,
ред држећи свему свиту,
свијем љепотам ки надари.
Он је ћаћко наш обћени,
он владалац све нарави, 790
човјеку су прибројени
власи од њега сви на глави.
Ако бистри вир ромони,
ако путник путом греде,
ако сада даж усиони, 795
сад времена ведра слиједе,
ако птица стере крила,
лис на дубу ако прши:
божје руке све су дила,
све се божјом вољом врши. 800
Тим што лијепе син Венере
по широкој морској води
разлике је кроз намјере
дошао Енеа славни овди,
што тројанске он крајине 805
хотје за нас оставити,
и високе Картагине
влас из рука испустити,
што би њему обећана
Лавинија племенита 810
коју много краља и бана,
ку храбрени Турно пита:
згодило се ништа није
без вишњега заповиједи,
ки сред лијепе Италије 815
славном бану доћ нареди.
Заман Турно и краљица
прид Латином краљем труде,
да му лијепа вјереница
уграбјена силом буде; 820
заман они све на њега
Латине су подигнули,
из краљества срећна овега
је да би га потиснули:
темељитијех ред удеса 825
јаки није нитко смести,
и оно што краљ од небеса
осново је у свој свијести.
