ПРОЛОГ
ЈУТУРНА I ЈУНОНЕ
ЈУТУРНА:
Тужне ти си и усионе
гласе мени сад донила,
о божице ма Јаноне,
о краљице моја мила.
Јаох, да тако удес љути 5
хоће да има посред боја
Турно мој брат погинути
и доспјети љета своја!
Да то ли ће њему отета
вјереница лијепа бити, 10
од латинскијех страна свијета
ведра краља род честити;
вјереница од краљице
њему Амате наречена,
ка је лијепе дјевојчице 15
драга мајка и љубјена?
Да то ли ће клете Троје
овди народ господити,
и Латине вјерне твоје
под влас своју подложити, 20
тер кроз облас силну твоју,
ти љубовца краља од неби,
не можеш нам помоћ коју
при овакој дат потреби?
ЈУНОНЕ:
О Јутурна ма љубјена, 25
дворкињице моја избрана,
већма нег ти ја сметена
находим се тегај дана,
видео наше туге и боли,
а честите среће и згоде 30
мрзећега мени толи
тројанскога војеводе
Ја у сваком дјелу и створу
супротивна и немила
и на суху и на мору, 35
ко знаш, свеј сам њему била,
тјерајући седам љета
худи народ вуховити
ил' прогонећ прико свијета,
да ове краје не ухити. 40
Осуда ме горко труди
пуна злобе и несцијене,
ком Венеру блудну одсуди
тамни Парид љепшу од мене.
Али што је одредјено 45
међу вишњијем боговима,
сила је, да је испуњено,
и да сврху своју има.
ЈУТУРНА:
Вајмех, сва сам протрнула,
сву ме обхита страх ледени; 50
молим ти се, што си чула
све по танко реци мени.
ЈУНОНЕ:
Јутрос подох хитро искати,
ко је обичај моја свакдања,
и уходит и прежати 55
мога Јова целовања;
Јова, ки је таке ћуди,
да коју год вилу види,
худи хотим сваку жуди,
сваку хоће, сваку слиди: 60
сад прихваћа туђе ладе,
сад божице вишње тјера,
за вилами сад се краде
од планина и језера.
То у његова просећ дјела, 65
ствар сам нашла, кћерце моја,
која ме је љуто смела,
с ке сам пуна непокој а,
а то да је он зградио
вам удесе тешке и прике, 70
ке је клетвом потврдио
Флегетонта страшне рике:
да ће од боја латинскога
сјутра веће сврха бити,
да ће Турна брата твога 75
брзо живот довршити;
да ту тако при тој згоди
Лавинија лијепа и знана
Енеји ће војеводи
тројанскому бит подана. 80
ЈУТУРНА:
Ах, несреће наше худе,
ах, може ли тај ствар стати,
тому Енеји да се буде
Лавинија добра дати.,
кога пород Асканијо 85
кроз тве дјело, ма божице,
кошутицу јес убио,
бес краљевске дјевојчице;
кошутицу, ка је била
сва забава ње памети 90
и разблуда драга и мила
и најдража ствар на свијети.
Она цвијели ње смрт прику,
а не хаје и не мари
ни о свому вјеренику, 95
ни о другој на свијет ствари.
А мајка ју брату мому
дава, и том се вјером дичи,
а од Енеји химбеному
не да заврћ цијеле ричи. 100
ЈУНОНЕ:
Све је, кћерце, то за луду,
ако силни Јове одреди,
да ње одлуке таште буду,
и да вјера тај не слиједи.
Супроћ вашој кући је од веће 105
он расрчен и немио,
наредбе је теј мрзеће
злој Венери наредио,
да Купида пошље сина,
да млађахну и нездрелу 110
кћерцу краља од Латина
кроз најљепшу рани стријелу,
да пустошна дјела с тога
затравјена свијеш изгуби,
и да Енеу невјернога 115
на срамоту моју љуби.
ЈУТУРНА:
Све сам чула, вајмех мени,
о госпође ма, не веће.
Ах, драг браче и љубљени,
сасма ти си тешке среће. 120
С погиблијом да ли твојом
и с твом смрти међу њима,
ах, и с мојијем непокојом
ова женба слиједит има?
Тужни ћаћко и жалосни, 125
плачи скуби тве сједине,
твој драг синак и крипосни
у најдражу младос гине,
мре бранитељ наш храбрени,
слатко уфање родна града, 130
вито копје, штит перени
све латинске земље пада.
ЈУНОНЕ:
Није од суза ово бриме,
него настој, кћерце моја,
да с војеводом тројанскиме 135
твој не чини братац боја.
Ако ли се с чести худе
позват буду на рат клети,
све њиове теј пожуде
ти с начином хитријем смети. 140
Жену краља латинскога,
нашу Амату надговори,
Тројанина проклетога
на привару да умори.
Смрт нека му подат чини, 145
кад најмање он се узнада;
сад је вас свијет у хитрини,
свак се саде с варком влада
Од велика чини јој иједа,
да сва гори ко и смамјена, 150
да не пази, да не гледа,
што је краљевска час и сцијена;
да свјет пода младој кћери,
да оца снађе смионом ријечи,
за Турна ју нека вјери, 155
и да му се стару опријечи.
Смионо се овди срце проси,
не има хвале тко се боји;
тужну чељад смјенство износи,
све жалоснијем добро стоји. 160
Ја ћу опет с моје стране
све начине поставити,
је да худа чес пристане,
која тужном Турну прити.
На пожуде моје ако 165
вишње боге видим тврде,
немили ћу ганут пако
и пакљене страшне срде.
Тако ласно, као млиш, не ће
лијепа се удат Лавинија; 170
ријеке од крви, буне и смеће,
битће штетна ње прћија.
С Асканијом али сином
Енеа худи греде овамо
и мрзећом свом дружином: 175
бјеж'мо, да их не гледамо.
