[АТ ДРУГИ]
[...]
МАРО:
Уклон' се, де гратиа, један час, чијем само
речем јој н'јешто ја, чекај ме ти тамо.
ФРАНО:
Истом се потежи, укратко бесједи.
МАРО:
Неборе не бјежи, туј мало посједи.
МАРО Драгни говори:
Ото сам послао по рибу тја у Груж, 190
Радић је пошао, не би јој то чинио муж.
ДРАГНА АМАНЦИНА:
Дај ве, да забога, све опоговори,
не има инога мужа.
МАРО:
Ну говори.
ДРАГНА:
Чудо је зло стала и веле зла била,
ваздан је бљувала, тер те је молила: 195
дођи ве вечерас, а опет ако хоћ',
поћи ћеш они час, сад ве је дуга ноћ.
Неће ти на вјеру ријеч за тој отац ријет,
моћеш на вечеру и дома још приспјет.
МАРО:
Да за мном инијем пак може отварати. 200
ДРАГНА:
Брже мниш, такој свак доходи како ти.
Нут гди ју небогу праву сад потвара.
МАРО:
Хоћу ако узмогу, ма ми се не пара
зашто ће вечерас, ако се не варам,
од дунда бит у нас, ма церто још не знам. 205
Ако бих могао икако један час,
мајде бих дошао, истом за видјет вас.
ДРАГНА:
Рец' ако нећеш доћ зашто бих легла сад,
јер ве је ето ноћ, затвара ве се град.
МАРО:
Не умијем ништа рећ кад не знам истине, 210
дома ћу сад потећ видјети што чине.
Ако ће дундо доћ, нећу ја моћ у вас,
тој ли не, ја ћу доћ видјет ју један час.
ДРАГНА:
Да једа ино што?
МАРО:
Тамо ју поздрави,
а друго не ништо.
ДРАГНА:
Муче тој оправи. 215
Пође дјевојка, а Франо се ставши с Маром
ФРАНО:
Зађосте удуго, жит' ја, ми рец' што би.
МАРО:
Жими ја, не друго нег ото хтјела би
да дођу вечерас.
ФРАНО:
Смири ју небогу.
МАРО:
Дундо ће бит у нас, цић тога не могу.
Ото Аве Мариа.
ФРАНО:
Није.
МАТО:
Боље ја чују. 220
Поћи ћу домом тја да ме дај не псују,
једа што. А Дио.
ФРАНО:
Бона нотте, Маро!
Афé анцхе ио а цаса андарò.
Пође Маро, а остане сам ФРАНО говорећи:
Курвине бештије! Зна курва да ова
ниједну ноћ није без десет попова. 225
Мни да му је вјерна, тврдо т' се звијер вара,
оно је товјерна, свијем дјаком отвара,
и ино све лаже, а сад ће у ње поћ,
нег да га не преже, на вјеру т' не ће проћ.
Сада ћу дома поћ тер се ћу страфођат, 230
сву драгу тер ћу ноћ кон врата кон ње стат.
I ако дође он, ранкаћу најбрже,
чинит ћу напокон да капу поврже.
Отиде Франо да се страфођа, а изиде Маро у капи.
МАРО:
Поћи ћу постати ја Међу цревјари,
тере ћу слушати кад ура удари. 235
Ончас ћу к њојзи поћ истом ју видјети,
опет ћу дома моћ к вечери приспјети.
Ако ми што реку, ријет им ћу да имах
потребу ја н'јеку с кумпањи тер постах.
Ото ура удри, поћ ћу тја отити, 240
нека се прије три могу дај вратити.
Оно јој на вратијех, пер Дио, човјека,
све оној ер јој ријех: потреба ми је н'јека,
рекући сад ћу моћ другога дозвати.
Афé ћу сада поћ тер га ћу познати. 245
Франо се уклони с врата, а МАРО у себи говори:
Ах да се фурфанат сад не уклањаше
јер му ју хтијах дат засве ер мач имаше.
МАРО куцајући, аманца га полије не познавши га, а он се јави говорећи полако:
Ах курво, мене, ха говни ме с' полила
прем ти си је... курва вазда била.
Оди га Франо позна тер на њега аранка, а Маро прид њим бјежећи укине се и паде
му с руке капа и мач и брокијер и челата. Двигнувши се, утече без свега и сврши други ат,
а почиње трети.