Јуре Даничић избави сестрикињу из турског ропства
|
Референце
- ↑ Нови (Херцег Нови) изградио је краљ босански Твртко I (1377 — 1391) године 1382. Од ожујка 1391. под влашћу је босанскога војводе Сандаља Хранића. Назив Херцег Нови добио је у вријеме владавине херцега Стјепана Вукчића Косаче (1435 — 1466). Турци су га заузели сијечња 1482. Године 1538. заузела га је шпањолско-млетачка морнарица, али га је турска морнарица преотела српња 1539; Турци су га држали 146 година. У тих 146 година више су се пута водиле борбе за Нови. Особито су били познати Турци Новљани, који су гусарили по Јадранском мору и у Нови одводили робље. У бројним народним пјесмама Нови је мјесто гдје се налазе многи турски заробљеници и заробљенице.
Извор
Сењски ускоци у народној пјесми и повијести, Народне пјесме о сењским ускоцима, приредио Мијатовић, Анђелко, Матица хрватска, Загреб, 1983., стр. 64-65.
Варијанте
Мирослав Алачевић, Народне пјесме по Приморју макарском и оближњим крајинам, 1888, пј. бр. 53, ркп., МХ 177. Иначице: Анте Мажуранић, Хрватске народне пјесме из Новог Винодолског у Хрватском приморју, 1889, пј. бр. 8, ркп., МХ 44; Рукопис Матије Мажуранића, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. XIV, св. II, 1966, пј. бр. 46; Фран Микулчић, Народне пјесме из Хрватског приморја, 1884, пј. бр. 26, ркп., МХ 10; M. Остојић, н. дј., пј. бр. 471.
Има једна пјесма — »Рано ране Сенкиње дивојке« — коју је забиљежио проф. Анте Главичић, директор Музеја у Сењу, и објавио је у »Ријечкој ревији«, 1962, бр. 3 — 4, 95 — 98 — у којој се говори како су Турци заробили »Сенкиње дивојке«, међу којима је била и Клара Даничинка. Из заробљеништва су их Сењани ослободили. Главичић је мишљења да се та пјесма односи на Клару Даничића, кћер Петра који је умро 1655.