Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/28
| ←Шена пета | Јовадин Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ШЕСТА |
Шена седма→ |
МАСЦАРИГЛИО: Ах, страшне згоде! Тужна гласа за једнога оца! Жалосни госпару Рено, жалим те у души! Што ћеш сад ријет и како ћеш моћ поднијет једну болес овако смртну?
РЕНО: Што је? Коју ми несрећу приговараш?
МАСЦАРИГЛИО: Ах, госпару, они објешењак од Левантина, они зли човјек од госпара Јовадина диже вам вашу кћер.
РЕНО: Диже ми моју кћер!
МАСЦАРИГЛИО: Апунто; тако је замахнитала и изишла изван себе да је оставила вас за слиједит њега; и говори се да он има њешто прид собом за чинит се љубит од свијех жена.
РЕНО: Ход'мо ончас на правду. Ончас содате и барабанте за њима!
|