Jovadin
Писац: Жан Баптист Поклен Молијер
ŠENA PETA


ŠENA PETA
MADŽOR, SODATI, MASCARIGLIO i JOVADIN

 
MASCARIGLIO: Nebesa! što ovo hoće rijet?
JOVADIN: Poznaše me.
MADŽOR: Džusto, džusto, to je s česa se vele veselim.
MASCARIGLIO (madžoru): Ah, gosparu, za moju ljubav. Vi znate da smo mi od nazad toliko vremena prijatelji; zaklinjem vas, ne vodite ga u tamnicu.
MADŽOR: Nije česa; u temu ti ja ne mogu ništa.
MASCARIGLIO: Da, gosparu, vi ste čeljade s kojojem se može učinit i doć na koju pogodjaj. Je li način za kakogod to zalijepit s kojijem talijerom?
MADŽOR (sodatima): Uklonite se malo odtole.
MASCARIGLIO (Jovadinu): Ovdi se hoće jaspri, ma ončas, ako hoćeš bit puštan. Via, fora bezzi, ma brzo.
JOVADIN: Ah, prokleta vilajeta, ljudi! (Vadi i dava dinare)
MASCARIGLIO (dava dinare madžoru): Drž', gosparu.
MADŽOR: Koliko je ovdi?
MASCARIGLIO: Jedan, dva, tri, četiri, pet, šes, sedam, osam, devet, deset.
MADŽOR: Ne mogu, ne; ja sam imo jaki orden za uhitit ga.
MASCARIGLIO: Za karita, počekajte. (Jovadinu) Brzo, daj mu još ovoliko.
JOVADIN: Bre...
MASCARIGLIO: Dospijej ončas, govorim ti, i ne gubi vremena. Imat ćeš jakoga gusta kad budeš obješen.
JOVADIN (davajući dinare): Aoh!
MASCARIGLIO: Drž', gosparu.
MADŽOR: Valja da i ja pobjegnem zajedno s njim, zašto ne bih veće ni ja mogo sikuro stat ovdi. Pustite ga sa mnom i ne krećite se vi odovle.
MASCARIGLIO: Molim vas, imajte od njega svu pomnju.
MADŽOR: Obećavam vam da ga neću ostavit dokle god ga ne stavim na sikuro.
JOVADIN (Mascarigliu): Zbogom. Ovo je sam čoek pošten koga iznadjoh u ovemu vilajetu.
MASCARIGLIO: Ne gubi nimalo vremena; ja te toliko dobro hoću da bih žudio da si i došle ća daleko odovle. Nebesa ti bila u družbi! Per verità, evo ti jednoga kojuna sasvijem matrikolana! Ma evo...
 


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.