Ја т' ови цвијетак мој дајем сад, нека знаш,
јер ћу бит слуга твој, цјећ оно да ми даш.
Ото т' сам молио сваки дан, китице,
и за те молио да ми даш тве лице,
цјећ кога умријех ја, ако ме не смириш, 5
и са[д] ћу отит тја умријети, да видиш. -
"Ух, - ријећеш, - крудела толико ја ли сам,
да сад, смрт немила, отиде и он сам?"
Госпође, пак ћеш ријет: "Отићу за њиме,
тер ћу ја сад умријет онако и ш њиме." 10
Ну ћеш пак ти ријети: "Тећи ћу туј хрло,
не дам ти умријети! ово ти ме грло,
ово ти ме лице и моја још младос,
ово ти, свилице, и моја сва радос!"
Доста.