Израсла је вита јела на бријег Дунаја,
под њом мома ружу жела, родом гиздава.
У ње ми су личца била, рајем гојена;
очи има како и стрила ким јад задава.
Јоште има русе косе, ке је савила, 5
зелен винчац врх њих носе, како тај вила. -
"Тако ти Бога, диклице, млада и гиздава,
дај ми дилак од ружице, да ми ти је слава;
коњцу мому росне траве о[д] теј ливаде,
твога вијенца с твоје главе, вило, гиздаве." - 10
"Тако мене Вишњи [храни], мој господине,
и ода зла ме обрани, мој млади храбре,
твој вјеначац и ружица коју сам жела
с јутра зором прије суначца ја вита јела....."