Господин Џиво Сара Бунића пјеснику

Gospodin Dživo Sara Bunića pjesniku Писац: Иван Бунић Вучић

Gospodin Dživo Sara Bunića pjesniku

   Arijadna ostavljena
tako lijepo mlada cvili
da diklica ucviljena
Baka k sebi doć usili,

   ki ne samo nju prigrli,
ma za slavu nje podpunu
dâ joj u dar neumrli
usred neba zvijezda krunu.

   Čestiti se vijenac sviće
od neumrle lovorike,
ki se slavno zeleniće
vrh čela ti po sve vike;

   er njoj zapad krunu krije,
a tvoj lovor, kako sada,
zelen je uvik: njemu nije
smrti, zime ni zapada.

   Sad pravo je u tve pjesni,
ti ki vele ljepše skladaš,
neg ista ona nje boljezni,
ljepšoj kruni da se nadaš.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.