Филиде/ЧЕТВРТИ АТ

Филиде
Писац: Антун Сасин
ЧЕТВРТИ АТ

ЧЕТВРТИ АТ

[Шена прва]

* * *

Радовац, стриц
Може се зват тужан на сај свит свак сада 415
ļубави тко је сужан и ļубав кијем влада,
како ови несвјестан за вилом кî пође,
а мене и свој стан и стадо своје ође.
Туче се по горах, творећи плач и цвил,
по лугу, по водах иштући горску вил, 420
једа гдје изађе, гледаје свуд је сад,
још да је он нађе, што би од ńе Бога рад?
Не зна ли наказни и горске вил ер су
јȁк многе тлапе у сни, пак набиļ21 ништа су.
Нека иде у несвијес! Ну, тко ће бит овој? 425
Ово је Вукашин кнез, пријатеļ стари мој.

[Шена друга]

* * *

Вукаш(ин)
Здрав, Радовче, мили и драги куме мој!
Нијесмо се видјели, вријеме је много овој,
нег заједно кад бисмо у Граду онеј дни,
винца се написмо, такој се мени мни, 430
кад нас Радић гости, испече нам плеће,
свега би задости, а винца највеће.
Ну, овди што стојиш на путу зловоļан
тер веће не ходиш, Радовче, на твој стан?
I веће што гледаш? Има бит овоје,22 435
једа кога чекаш од гости туј стоје?
Радовац
Не чекам никога од гости, куме мој,
нег синовца мога, Ļубмира, ер је овој
данаска други дан да се иде тукући
по гори јадован, горску вил иштући, 440
цјећ кê се смамио јес, видив је при води
тер за ńом у несвијес удара и ходи.
Вукаш(ин)
Радовче, став памет што ти ћу сада рит,
узми мој добар свјет ако ћеш миран бит.
Најбрже ожени, Радовче, дијете тој, 445
тој вјеруј сад мени, ако ћеш твој покој,
ер га ће оздравит жена од теј ļубави
да не иде тач махнит и да заборави
по гори веће искат теј виле од горе,
домом ће настојат, Радовче, неборе. 450
Радовац
А вам да буде тој. Вријеме је веће поћ,
наш кнеже, с Богом стој, Бог вам дао добру ноћ.

[Шена трећа]

* * *

Радибрат
Стока ти проклета! Куд такој пијан трташ,
обијесни Вучета?
Вуч(ета)
Мај, све ли хоћ’ да знаш,
махнити Раде мој. Дери се туј, дери, 455
ну чини посао твој, на туђе се усери,
с проштењем рекући, веле не бесједи.
[Радибрат]
Одкле идеш ревући? Ну, мало туј сједи,
тере ми кажи сад, мој Вуле, жити брат,
што носи ти у Град? Хоћ’ ли ми пинут дат 460
из ове торбице? Рец’ ми, у ńој што је?
[Вучета]23
Драго је сад винце у Граду, тако је
и све ино остало, убила их вјера!
Дају га помало, врх свега зла мјера!
Нека тој стоји сад.
Радибр(ат)
Хоћ’ ли ми ти казат 465
што носи ти у Град, кû пратеж трговат?
[Вучета]24
Њешто јаребица и масла мијех, Раде,
и девет пиплица. Ево ме овди саде.
У час тој трговах и примих динаре,
у уру их продах, сједећи кон кȁре, 470
тргује гдје туј свак; туј је прлетина,
највеће опанак и козијех мјешина,
кокоши, капуна, а супроћ теби туј
Плаца круха пуна. Мој Раде, ну ме чуј:
по Граду походих, сјемо-тамо ходе, 475
с дружином се напит,25 сит винца без воде.
[Радибрат]26
Затој се наводиш и трташ тој такој.
Да овди што носиш у торби, брате мој?27
[Вучета]28
Јаја, њешто29 птица и њешто кобаса,
и осам пиплица.
[Радибрат]
Стој! Њетко из гласа 480
попијева. Ход’мо тја! С Богом, Вучета мој,
отидох веће ја.
Вуч(ета)
Пођ’ с Богом, Раде мој!
Сврха

Референце

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Антун Сасин, умро 1596, пре 428 година.