[Filide]
Nu, kî će bit ovoj pastjerić gizdav, mlad? 305
Nu, hodi, brajo moj! Odkle ideš takoj sad,
tač hrlo tekući?
Ļubenko
Iz doma, gospoje,
ćaću idu ištući na poštenje tvoje.
Ovdi ga uhiti za ruku.
Vila
Nu, hodi ovamo, gdi ’e ćaća, nu, kaži.
Ļub(enko)
U zagorju tamo, s družinom na paši, 310
gdi su tri obora, ako znaš ti sada,
tuj pasu kraj mora općeno ńih stada;
u podne planduju pod jelom pri gori
i mirno stanuju kad sunce domori.
Vila
Uje li vuk kada na paši, hoć’ mi rit, 315
ovčicu od stada?
Ļub(enko)
Tuj ne smije prismrdit!
Jes Mrkov, jes Mrkas i njeka kučina
i njeki velik pas kneza Vukašina
kî čuva ovčice, pravo ti hoću rit,
s vukom zazubice može se uhitit. 320
Poć mi je jur vrime, ćaća će psovati.
Vil(a)
Ček, brajo, što ti ’e ime, hotjej mi kazati.
Ļub(enko)
Ļube mi ’e ime. Puštaj me, Boga rad,
veće ne drži me s tobome ovdi sad.
Vila
Imaš li majku ti?
Ļ(ubenko)
Imam.
Vil(a)
Je li lijepa i mlada? 325
Hotjej mi kazati istinu ti sada:
ali ’e tvoja mati ljepša, rec’, ali ja?
Ļ(ubenko)
Ljepša si, vilo, ti nego majka moja;
gizdavi tvoj ures i rajsko tvê lice
sunce je zgar s nebes, oči dvije Danice, 330
ali majka moja draža mi ’e tisućkrat
neg taj ljepos tvoja, gospoje, da ti ’e znat.
Vil(a)
Vjerujem, da ti ’e znat. Mož’14 li znat pastira
i meni za ń kazat na ime Ļubmira?
Ļ(ubenko)
Sada će ovdi bit, sad se ćeš š ńim sastat. 335
Stoj s Bogom, ja ću t’ rit kad ga se ć’ nagledat.
Vil(a)
Uzmi ovuj torbicu. Što ti ’e u ńoj, hoć’ mi rit?
Ļ(ubenko)
Ocu brašenicu, neću je ostavit.
Vil(a)
Kada se savratiš ovuda opeta
čin da mi se javiš. Razumna djeteta! 340
Nu, kî će bit ovoj pastir kî putem gre?
Ļubmir je dragi moj, Ļubmir kî za mnom mre!