ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО
ЈЕРИНА:
Неразложна, ах, љубави,
без начина и без вире!
у ове ли ме ти постави
не надане сад немире?
Да ја љубим не познана, 245
ки ме хоће оставити,
и да ја сам силована
невјернику вјерна бити?
Паче да сад с горком муком,
чим неправо њега дворим, 250
сама себе мојом руком
смртно схарам, љуто уморим?
Да тко моју час заплијени,
узвиси га ма десница,
мом нехарном да по мени 255
друга буде вјереница?
Што ћу? није моћ инако.
Покли је љубит мени сила,
дјеловат је тријеби овако,
ако хоћу бити мила. 260
Да он љуби коју другу,
изван лијепу му госпоју,
ћутила бих већу тугу,
била у горем непокоју.
Није чудо, да тко броји 265
за краљем се над свијем први,
вјереницу стећ настоји
од краљевске свијетле крви.
Ово је нарав од свијех људи:
добру срећу слиједом слиједе, 270
узвисити свак се жуди,
за господством вас свијет греде.
Удворити доброј срећи
и љубовник мој се жели,
прије него му сврне плећи 275
и од њега се далек дијели.
I ја љубим верно њега,
скрит не могу, тајат не ћу,
ко могућа, ко већега,
за узвисити моју срећу. 280
За све, од када себе сама
на дар му сам поклонила,
да се он врже посред плама,
и ја бих му друга била.
Тијем га је тријеба служит поћи, 285
како му сам обећала,
није му кратит ме помоћи,
сама сам се завезала.
Куд грем, коју трпим силу,
на ке срнем непокоје? 290
То да друга у свом крилу
с мене ужива добро моје?
По ком ином, нег по мени
достојније може и боље
мој невјерни ну љубјени 295
на краљевско доћ пристоле?
Тако ми ће над све ине
држан вас вијек свој остати,
и ко узрока све висине
свеђ ме љубит и гледати. 300
Али од онуд два бојника
греду, којијем кажу слике,
славнога су Дубровника
двије свијетле оно дике.
Храбрени је Јанко, сњиме 305
брат Матјаш гласовити;
није ми стати овди бриме,
у свијетле ћу дворе отити.
