Херцег Владислав/26

Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
СЕДМИ ПРИЗОР

СЕДМИ ПРИЗОР
Кнез Санко дође и стане.

ХЕРЦЕГ (не видећи га):
Нема сада о што отимат’ се,
Паде царска круна са Лазаром,
А деспотска с високим Стефаном.
Јошт остаде једно Смедерево.
И то није њино већ султанско.
Остану ли, ил’ издаду ли нас,
И то мало све им је пропало,
Јер га само јошт због нас имаду;
Држе л’ с нама, само добит’ могу.
(Опази кнеза Санка.)
Шта је? Да л’ кнез Вукман одкуд није?
КНЕЗ САНКО:
Главом Вукман, сав упрашен с пута.
Жели одмах с тобом говорити.
ХЕРЦЕГ (весело):
Нека уђе, нека одмах уђе.
КНЕЗ САНКО (одлази):
ХЕРЦЕГ (к Воиславу и Алтоману):
Од овога све ће зависити:
Мир ил’ војну овај нам доноси.
(Гледи к вратима.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.