Хајдуци/36
8.
ХАЈДУЦИ (долазе), пређашњи
СРЕЋКО: Је л' истина, да је Обрад жив?
НЕНАД: Ево га, али вели да нема помоћи.
ОБРАД: Праштајте, браћо, ја вам преболети не могу.
СТАНКО: Боже благи, какав красан дечко!
АНДРИЈА: Харамбаша сто душа да има и све да му оду у пакао, па опет неће исплатити што је учинио.
СТАНКО: Крвничко колено, нити зна шта је право, ни шта је поштено.
ПЕТАР: Ми смо луди, што се и дајемо вући од њега.
ЈЕЗДИМИР (слеже раменима): Учини човек покора, брате!
СТАНКО: Бре није онај луд, који је изео девет погача, него који му даје.
АНДРИЈА: Жалост за Обрада, брате!
СТАНКО: Како да није жалост; да ми је рођени брат, не би ми тако било.
ПЕТАР: А коме није? Момак поштен, добар, како хоћеш с њиме. Уби га орјатин за бамбадава.
АНДРИЈА: Право је Витомир прорицао.
СВИ (ужасну се): Јес', Витомир . . .
АНДРИЈА: Она његова совуљага . . .
СТАНКО: Да Бог да скр'ало се све на Милетину главу!
ПЕТАР: И ја тако кажем.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|