[Фала богу, фала јединоме]
Фала богу, фала јединоме,
Шета Марко кроз гору зелену,
Па је Марко много ожеднео:
Мори горо пуста останула,
Нигде у теб капка вода нема, 5
Ни за паре камо ли бађава,
Ни за мене ни за мога Шарца.
Тада Марку гора говорила:
Немој Марко гору да потстакаш,
Је л’ у гору има вода ладна. 10
На вр’ гору три јеле зелене,
Куде јеле три кладенца бистра.
Из једнога ти да се напијеш,
Из другога Шарца да напојиш.
А из трећег лице да омијеш, 15
Али ги је записала вила,
Па не смеје никој да ги пије.
Не слуша гу Краљевићу Марко,
Па се качи у гору зелену,
Па наоди три јеле зелене, 20
Куде јеле три кладенца бистра.
Кад се напи Краљевићу Марко,
Кад се напи и Шарца напоји,
Кад се напи бело лице оми,
Тада вила из облака пита: 25
Зашто Марко воду џабе пијеш?
Тада Марко виле проговара:
Чујеш ли ме моја горска вило,
Шири скуте злато да ти даднем.
Нећу злато него главу твоју, 30
Главу твоју за туј воду моју.
Марко вилу брго преварио,
Ватио гу за дуг’чку косу.
Умотао косу око руку.
Молила га таја горска вила: 35
Пушти мене Краљевићу Марко,
Ћу ти дадем травку свакијаку,
Да ти жена мушко дете роди,
Да је дете побоље од тебе.
Не пушти гу Краљевићу Марко, 40
Ману сабљом отсече ву главу.
