У ваславу свеца онога дана
Писмо у красну и лијепу Божју славу, па писмо у добри и у бољи час по божјему закону а Српскоме адету, а сада ћемо пити у ваславу светога Николе(или који буде), Божјега угодника, домаћинова крснога имена, да му ускрсне и поможе на свако страшно мјесто, ђе га призивао и када му се молио, да Бог да! Домаћин га, наш брат, славио пуњем и проскуром, а он њега сваком срећом и берићетом, а највише јуначким здрављем и весељем, да Бог да! Славу славио, она га и помагала; врсне и биране кумове и побратиме сабирао од добре воље а без невоље, да Бог да.
Референце
уредиИзвор
уредиСрпске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 351.