Окопавао човјек у пољу кукуруз, а жена му се одоцњела с ручком, па је почне карати и замахне мотиком да је удари, а она се измакне те у обрани шчепа камен, те несрећом погоди га у слијепо око[a] и одмах пане мртав. Жена се препаде и покаја, па да јој не би нико знао, узме мотику и закопа мужа на оно исто мјесто, мислећи да је нико не гледа; али јој виђе синчић који у брду чуваше бра̑ве, па потрчи к мајци кукајући свог оца, а она побјеже. Онда син завиче на друге чобане те је ухвате и поведу суду, а суд је објеси.[b]

Напомене

уреди
  1. Слијепо око зову оно мјесто у глави између ока и уха, ђе је најтања глава.
  2. Ово је истини случај који се догодио у нахији дрмничкој у Црној Гори год. 1853. кад сам ја код пок. кнеза Данила као секретар био, и не могу пропустити да не докажем ријетки, а у исто доба смијешни поступак сина оне жене, који је онда имао около 14 својих година: кад су жену довели на Цетиње кнез Данило и судници (па и ја) слушали су ово дијете како вјешто, бистро, и оштро оптужује матер ђе она слуша, и аша да није истина, а он пут ње исковрчи очи а ухвати се руком за нешто мало пушчице опутом на више мјеста свезане, па пут матере: мучи крвнице, а не мајко! како није? Па пошто све каза, замоли господара да му допушти да је он убије како би оца осветио, а то оном његовом пушком. Пок. кнез Данило од шале рече му: хајде де да видимо хоће ли ти пушка упалити, и ако ужди допуштићу ти. Он се обесели па почне покуцкавати дланом од руке близу чарка да му боље на прашник барут изиде, а шипком од исте пушчице притврђивати крем, па је натеже и одапе. На његову жалост пушка му не упали, а он од јада њоме о један камен те је сву у комаде учини, говорећи: е пуста остала! кад си така што ћеш ми? Пок. кнез и сви који то гледаху да попуцају од смијеха, и господар му дарова дукат да другу купи.

Извор

уреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 8–9.