Три чаше

Три чаше  (1894)  Писац: Стеван Бешевић

Напунимо чаше руменога вина,
И устан’мо сложно сви за сретан час,
Споменимо Творца горе у висина,
Па здравице чујмо, родољубни глас:
... Прва нек’ је чаша нам’јењена роду,
Живила нам љубав,... живјео нам род,
Живили нам борци што нас мети воду,
И златноме циљу управљају брод.
... Зато браћо драга, соколови сиви,
Наздравимо Српству да нам оно живи;
— Живила нам слога и јуначки род!

Доста бјеше туге,... доста бјеше јада,
Убришимо сузе,... одбацимо вај,
Нек’ нам снажи груди златокрила нада,
И неслози нашој освануће крај;
... Друга нек’ је чаша нам’јењена с тога,
Оном’ који мрзи сваке злобе чин,
Живио нам сваки, који брата свога
Врелом душом љуби,... то је прави син!
... За то браћо драга, соколови сиви,
Наздравимо томе, ... Бог нек’ тога живи,
Живила нам слоба и јуначки син!

Ускликнимо сада сред весела збора,
Нек’ заори славе урнебесни јек;
Боже нам поживи сваког добротвора,
Спомињ’о им дјела педесети в’јек!
... Трећа нек’ је чаша нам’јењена ова,
Сваком, који чува просвјете нам храм,
— Школа ће нам дати правије’ синова,
Родољуба тврдих као станац кам!
... За то браћо драга, соколови сиви,
Добротвору слава!... Бог нека га живи,
— Живио нам рода сваки добротвор.

Спљет.

Извор

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 17, стр. 260.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Бешевић, умро 1942, пре 82 године.